Наука 50: Вода

Лед има мању густину од воде и захваљујући томе ледници пливају на њеној површини и тиме штите биљни и животињски свет у води од смрзавања. Могло би се рећи да је због ове аномалне особине воде и дошло до трагедије Титаника 1912. године. Молекул је најмања јединица неког једињења која има физичке и хемијске особине тог једињења. Тако је и са молекулом воде. Молекули могу да се разложе на саставне делове, на атоме, али се онда губе физичке и хемијске особине тог једињења. Другим речима, вода више није вода кад се разложи на своје саставне елементе, на водоник и на кисеоник.

Грчки филозоф Емпедокле говорио је да хемијске промене настају из емоционалне љубави или нељубави. Љубав између две супстанце чини да се оне уједине и саграде трећу супстанцу. Данас се то у хемији назива афинитетом. Такође, ако супстанце почну да мрзе једна другу, онда ће се оне разложити. Следећи Емпедоклову мисао, могли бисмо рећи да је у хемији као и у животу: из љубави се ствара нешто ново, а из мржње се растура, разлаже оно што је створено. Вода коју данас имамо на Земљи је иста она вода настала дегазацијом тла, неколико стотина милиона година раније. Вода која је нестала у простору надокнађена је истим геолошким процесима као при настајању океана. Око 70% Земљине површине покривено је водом. Садашње обале су ту где јесу јер је велика количина воде задржана у поларном леду и ледницима. Њиховим потпуним отапањем ниво океана би се подигао за око 80 метара.

Аутор серије Станко Стојиљковић у овој емисији разговара са проф. др Браниславом Р. Симоновићем, који је цео радни век провео у Институту за општу и физичку хемију, чији је био и директор. Бави се основним и примењеним истраживањима у физичкој хемији, биотехнологији и заштити животне средине, највише истраживањем воде. Члан је више научних друштава и институција и добитник бројних награда и признања у земљи и иностранству.

Аутор серије: Станко Стојиљковић
Уредник серије: Александра Даничић
Монтажа: Владимир Јовић
Режија: Милица Митровић