Nauka 50: Voda

Led ima manju gustinu od vode i zahvaljujući tome lednici plivaju na njenoj površini i time štite biljni i životinjski svet u vodi od smrzavanja. Moglo bi se reći da je zbog ove anomalne osobine vode i došlo do tragedije Titanika 1912. godine. Molekul je najmanja jedinica nekog jedinjenja koja ima fizičke i hemijske osobine tog jedinjenja. Tako je i sa molekulom vode. Molekuli mogu da se razlože na sastavne delove, na atome, ali se onda gube fizičke i hemijske osobine tog jedinjenja. Drugim rečima, voda više nije voda kad se razloži na svoje sastavne elemente, na vodonik i na kiseonik.

Grčki filozof Empedokle govorio je da hemijske promene nastaju iz emocionalne ljubavi ili neljubavi. Ljubav između dve supstance čini da se one ujedine i sagrade treću supstancu. Danas se to u hemiji naziva afinitetom. Takođe, ako supstance počnu da mrze jedna drugu, onda će se one razložiti. Sledeći Empedoklovu misao, mogli bismo reći da je u hemiji kao i u životu: iz ljubavi se stvara nešto novo, a iz mržnje se rastura, razlaže ono što je stvoreno. Voda koju danas imamo na Zemlji je ista ona voda nastala degazacijom tla, nekoliko stotina miliona godina ranije. Voda koja je nestala u prostoru nadoknađena je istim geološkim procesima kao pri nastajanju okeana. Oko 70% Zemljine površine pokriveno je vodom. Sadašnje obale su tu gde jesu jer je velika količina vode zadržana u polarnom ledu i lednicima. Njihovim potpunim otapanjem nivo okeana bi se podigao za oko 80 metara.

Autor serije Stanko Stojiljković u ovoj emisiji razgovara sa prof. dr Branislavom R. Simonovićem, koji je ceo radni vek proveo u Institutu za opštu i fizičku hemiju, čiji je bio i direktor. Bavi se osnovnim i primenjenim istraživanjima u fizičkoj hemiji, biotehnologiji i zaštiti životne sredine, najviše istraživanjem vode. Član je više naučnih društava i institucija i dobitnik brojnih nagrada i priznanja u zemlji i inostranstvu.

Autor serije: Stanko Stojiljković
Urednik serije: Aleksandra Daničić
Montaža: Vladimir Jović
Režija: Milica Mitrović