четвртак, 20. јул 2017, 20:03
Привредна историја Србије: Запис барона Хердера
Обнова српске државе после устанка 1804. године почела је у свему, од ничега, изузев рударства. У средњем веку, Европом је путовао глас о држави богатој сребром и златом. У великом рударском насељу Ново Брдо живело је за време владавине деспота Стефана Лазаревића око 50.000 становника, а у ондашњем Лондону око 10.000.
У време турских освајања, рударство у Србији је потпуно замрло. Постоје записи "да су се Срби сетили својих старих рудника већ у Карађорђевој буни", али обнову рударства покренуће кнез Милош Обреновић после Хатишерифа 1833. У Србију је позван немачки геолог Зигмунд фон Хердер који је три месеца путовао Србијом, израдио прве геолошке карте и лоцирао рудна налазишта: Мајданпек, Бор, Костолац, Миливу код Деспотовца, Добру у Ђердапу... 1837. отворен је први рудник угља у селу Милива, а потом и рудник бакра у Мајданпеку.
Кнез Милош је 1834. послао у Русију на школовање Саву, сина Вука Караџића који је требало да буде први срспски рудараски инжењер. Он је међутим разболевши се умро, а Србија ће своје прве инжењере добити средином 19. века. Били су то Ђорђе Бранковић, Стеван Павловић и Василије Божић.
Сниматељи: Душан Живковић и Хаџи Владан Мијаиловић
Монтажа: Горан Мијић
Аутор и уредник: Божидар Ђуран
Златно време када су Немци били гастербајтери у Србији
У рударском насељу Ново Брдо, али и у другим српским рудницима су радили Германи из племена Саксонаца (тада познати под називом Саси) који су у Србију долазили са простора данашње Немачке. Временом су се стопили са домаћим становништвом.
Srbi i srebro
Teritorija ranosrednjevekovne Srbije je sirom evrope bila poznata po rudnom bogatstvu a najvise srebru. Postoji cak i realna mogucnost da ime Srbi potice od reci srebro jer su Srbi ziveli upravo na svim najvaznijim teritorijama koje su bile bogate ovom rudom.
коментари