četvrtak, 20. jul 2017, 20:03
Privredna istorija Srbije: Zapis barona Herdera
Obnova srpske države posle ustanka 1804. godine počela je u svemu, od ničega, izuzev rudarstva. U srednjem veku, Evropom je putovao glas o državi bogatoj srebrom i zlatom. U velikom rudarskom naselju Novo Brdo živelo je za vreme vladavine despota Stefana Lazarevića oko 50.000 stanovnika, a u ondašnjem Londonu oko 10.000.
U vreme turskih osvajanja, rudarstvo u Srbiji je potpuno zamrlo. Postoje zapisi "da su se Srbi setili svojih starih rudnika već u Karađorđevoj buni", ali obnovu rudarstva pokrenuće knez Miloš Obrenović posle Hatišerifa 1833. U Srbiju je pozvan nemački geolog Zigmund fon Herder koji je tri meseca putovao Srbijom, izradio prve geološke karte i locirao rudna nalazišta: Majdanpek, Bor, Kostolac, Milivu kod Despotovca, Dobru u Đerdapu... 1837. otvoren je prvi rudnik uglja u selu Miliva, a potom i rudnik bakra u Majdanpeku.
Knez Miloš je 1834. poslao u Rusiju na školovanje Savu, sina Vuka Karadžića koji je trebalo da bude prvi srspski rudaraski inženjer. On je međutim razbolevši se umro, a Srbija će svoje prve inženjere dobiti sredinom 19. veka. Bili su to Đorđe Branković, Stevan Pavlović i Vasilije Božić.
Snimatelji: Dušan Živković i Hadži Vladan Mijailović
Montaža: Goran Mijić
Autor i urednik: Božidar Đuran
Златно време када су Немци били гастербајтери у Србији
У рударском насељу Ново Брдо, али и у другим српским рудницима су радили Германи из племена Саксонаца (тада познати под називом Саси) који су у Србију долазили са простора данашње Немачке. Временом су се стопили са домаћим становништвом.
Srbi i srebro
Teritorija ranosrednjevekovne Srbije je sirom evrope bila poznata po rudnom bogatstvu a najvise srebru. Postoji cak i realna mogucnost da ime Srbi potice od reci srebro jer su Srbi ziveli upravo na svim najvaznijim teritorijama koje su bile bogate ovom rudom.
komentari