Шта су све технологије урадиле за нас

Наука о материјалима добила је веома важно место у развоју цивилизације, захваљујући интересовању човечанства за развој свемисрких, телекомуникационих и информационих технологија. Велики допринос разумевању материјала кроз историју, дао је Вилард Гибс у 19. веку коме је пошло за руком да објасни термодинамичка својства материјала, која се односе на структуру атома у разним фазама.

Данас се под савременим материјалима подразумевају разне комбинације пластичних, аморфних, полупроводничких, био - и нано - материјала, међутим примарни циљ науке је добро разумевање суштине, која би омогућила пројектовање материјала са унапред задатим својствима.

Мултидисциплинарни приступ у истраживањима нових материјала веома је популаран међу научницима на Универзитету у Београду... Када се упореде са кристалним, аморфни материјали имају знатно боља механичка својства, што подразумева да имају већу отпорност на хабање и већу механичку чврстоћу, потом већу отпорност према корозији, добру еластичност и веома добра магнетна својства, о чему ће говорити стручњаци у емисији.

Одсуство граница зрна и висока тврдоћа, омогућавају примену аморфних легура за израду сечива и опруга. Ови материјали се такође користе у производњи композита за примену у аеронаутици, грађевинарству и спорту, јер се одликују посебном чврстином и жилавошћу.
Захваљујући магнетним својствима, метална стакла се користе у трансформаторима, где чине језгро и при чему се губици у језгру могу смањити за 50% у односу на конвенционалне трансформаторе. Метална стакла се такође користе и за магнетне модулаторе, магнетне појачиваче, као и за медијуме у којима се уписују информације. Захваљујући специфичним својствима, аморфне легуре се користе и за израду отпорних термометара за ниске температуре, а због високе отпорности на корозију, неке врсте ових материјала су нашле широку примену у хемији, биомедицини и хирургији.

У емисији учествују: проф. др Драгица Минић, др Небојша Беговић, др Милца Васић и проф. др Владимир Павловић.

Уредница и сценаристкиња је Оливера Косић, секретарица режије Меланија Филиповић, сниматељ Раде Бубало, монтажерка Милица Живојиновић.