Šta su sve tehnologije uradile za nas

Nauka o materijalima dobila je veoma važno mesto u razvoju civilizacije, zahvaljujući interesovanju čovečanstva za razvoj svemisrkih, telekomunikacionih i informacionih tehnologija. Veliki doprinos razumevanju materijala kroz istoriju, dao je Vilard Gibs u 19. veku kome je pošlo za rukom da objasni termodinamička svojstva materijala, koja se odnose na strukturu atoma u raznim fazama.

Danas se pod savremenim materijalima podrazumevaju razne kombinacije plastičnih, amorfnih, poluprovodničkih, bio - i nano - materijala, međutim primarni cilj nauke je dobro razumevanje suštine, koja bi omogućila projektovanje materijala sa unapred zadatim svojstvima.

Multidisciplinarni pristup u istraživanjima novih materijala veoma je popularan među naučnicima na Univerzitetu u Beogradu... Kada se uporede sa kristalnim, amorfni materijali imaju znatno bolja mehanička svojstva, što podrazumeva da imaju veću otpornost na habanje i veću mehaničku čvrstoću, potom veću otpornost prema koroziji, dobru elastičnost i veoma dobra magnetna svojstva, o čemu će govoriti stručnjaci u emisiji.

Odsustvo granica zrna i visoka tvrdoća, omogućavaju primenu amorfnih legura za izradu sečiva i opruga. Ovi materijali se takođe koriste u proizvodnji kompozita za primenu u aeronautici, građevinarstvu i sportu, jer se odlikuju posebnom čvrstinom i žilavošću.
Zahvaljujući magnetnim svojstvima, metalna stakla se koriste u transformatorima, gde čine jezgro i pri čemu se gubici u jezgru mogu smanjiti za 50% u odnosu na konvencionalne transformatore. Metalna stakla se takođe koriste i za magnetne modulatore, magnetne pojačivače, kao i za medijume u kojima se upisuju informacije. Zahvaljujući specifičnim svojstvima, amorfne legure se koriste i za izradu otpornih termometara za niske temperature, a zbog visoke otpornosti na koroziju, neke vrste ovih materijala su našle široku primenu u hemiji, biomedicini i hirurgiji.

U emisiji učestvuju: prof. dr Dragica Minić, dr Nebojša Begović, dr Milca Vasić i prof. dr Vladimir Pavlović.

Urednica i scenaristkinja je Olivera Kosić, sekretarica režije Melanija Filipović, snimatelj Rade Bubalo, montažerka Milica Živojinović.