Истарска сага редитеља и сценаристе Николе Лоренцина, која се на каналима РТС-а кроз досадашњих пет епизода приказује већ више од четврт века, свој наставак премијерно има на један историјаки датум - 6. април - који је, видећемо то, тесно повезан са драмом протагониста ове породичне епопеје.

Драма исељеника или емиграната, потреса балканске просторе већ - цело столеће, од времена када су, крајем Великог тј. Првог светског рата, истарски исељеници, есули, почели да долазе у тек насталу троједну државу, Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Велики талас исељенички заљуљан је, најпре, економским разлозима: аустро-угарска царевина је нестала, ратно бродоградилиште Арсенал у Пули - затворило је капије, а хиљаде радника, арсеналота, кренуло је трбухом за крухом. Ускоро се на ове економске миграцијске разлоге надовезују и - политички, још опорији и тежи. Резултат је био: око 300.000 Истрана одлазило је влаковима баз скорог повратка и расипало се дуж трачница - од Загреба до Београда, од Новог Сада до Земуна, Јагодине, Смедерева...

Серија дугометражних документараца музичког карактера названа "Luna rossa", очувала се и већ годинама под тим заједничким насловом настају једносатни филмови који на забаван начин и према породичној драми исељеника, осликавају генерације избеглица: сада су већ то нараштаји који у четвртом, петом колену чувају сећања на прве есуле, на њихове дедове, прадедове и генерације оних који су већ нестали у временима и - ратовима.

Две управо снимљене емисије, "Небо црвено" и "Звезда црвена" (Невиност без заштите), приказују из угла једне истарске породице догађања с почетка рата, 6. априла 1941. и с краја истог, Другог светског рата, 16. априла 1944. Два бомбардовања, од стране Немаца, па затим савезника, то су, ето, била два датума драматично везана за живот и опстанак истарских емиграната у Београду и Земуну. Филм је проткан артефактима (породична хроника и архивска грађа), описима аутентичних места догађања у настојању да се драма породице представи у пресеку времена, као још увек сетан и распеван докуменатарац.

Овај пројекат одабран је на конкурсу РТ Србије за реализацију у 2016. години.
Ауторска екипа оба филма:
Продукција: Покретне слике, Београд
Продуцент: Александра Живковић
Наратор: Игор Чолак
Монтажер: Драган Ћирјаковић
Директор фотографије: Љубомир Аврамовић
Сценариста и редитељ: Никола Лоренцин