Силина историјских збивања, у чијем вртлогу се кадшто нађемо, често нас стави пред дилему да ли су догађаји могли да имају другачији ток.

Револуција је једна од тих драматичних епизода које мењају биографију мноштва, и људи и читавих народа.

Социјално, политичко и идејно врење у стању је тада да створи нове економске класе, нови политички систем, нову државу, па и новог човека.

Грађански рат у Срба, који је изнедрио Други светски рат, произвео је вредносне поделе у друштву које трају до данас. Колико је политика Совјетског Савеза утицала на овакав ток српске историје? Да ли се Стаљин још увек почетком рата премишљао који ће герилски покрет подржати? Да ли је Тито већ на Другом заседању АВНОЈ-а знао да је из рата изашао као победник? Чије је инструкције читао док је за говорницом мењао државно и друштвено устројство Краљевине Југославије? Ко је он у ствари био?

Током посете нашој земљи историчар др Јарослав Вишњаков, доцент на Московском државном институту за међународне односе, разговарао је са својим колегом др Алексејем Тимофејевом, научним сарадником Института за новију историју Србије. У троделном серијалу разговора осветлићемо кључне догађаје из српске историје прве половине ХХ века у светлу руске политике и њеног уплива на Балкан.

Уредник је Невена Тодоровић