Silina istorijskih zbivanja, u čijem vrtlogu se kadšto nađemo, često nas stavi pred dilemu da li su događaji mogli da imaju drugačiji tok.

Revolucija je jedna od tih dramatičnih epizoda koje menjaju biografiju mnoštva, i ljudi i čitavih naroda.

Socijalno, političko i idejno vrenje u stanju je tada da stvori nove ekonomske klase, novi politički sistem, novu državu, pa i novog čoveka.

Građanski rat u Srba, koji je iznedrio Drugi svetski rat, proizveo je vrednosne podele u društvu koje traju do danas. Koliko je politika Sovjetskog Saveza uticala na ovakav tok srpske istorije? Da li se Staljin još uvek početkom rata premišljao koji će gerilski pokret podržati? Da li je Tito već na Drugom zasedanju AVNOJ-a znao da je iz rata izašao kao pobednik? Čije je instrukcije čitao dok je za govornicom menjao državno i društveno ustrojstvo Kraljevine Jugoslavije? Ko je on u stvari bio?

Tokom posete našoj zemlji istoričar dr Jaroslav Višnjakov, docent na Moskovskom državnom institutu za međunarodne odnose, razgovarao je sa svojim kolegom dr Aleksejem Timofejevom, naučnim saradnikom Instituta za noviju istoriju Srbije. U trodelnom serijalu razgovora osvetlićemo ključne događaje iz srpske istorije prve polovine HH veka u svetlu ruske politike i njenog upliva na Balkan.

Urednik je Nevena Todorović