Енциклопедија за радознале

Оброк Свете Петке

Црква Светог Николе или Свете Петке - Параскеве се налази на заравни до села Станичење код Пирота. Датира с краја 13-ог и почетка 14-ог века. У поду цркве је пронађено 113 гробова од којих 4 средњовековна. Између 15 и 18 века, црква је обновљена за потребе села, тада је испред улаза постављен, запис или оброк, камени крст посвећен Светој Петки.

Чесма у Белој води

У селу Бела вода код Крушевца, налази се Велика чесма, обновљена 1847. године на иницијативу тадашњег владара Србије - Александра Карађорђевића. По предању саградили су је Римљани. Према културно-историјским, архитектонским, амбијеталним и хидролошким вредностима, Велика чесма у Белој Води представља редак споменик ове врсте у Србији.

Манастир Благовештење

Изнад десне обале Млаве, на улазу у Горњачку клисуру из правца Петровца, налазе се Митрополија са Малом црквом и манастир Благовештење. Црква манастира Благовештења са пратећим објектима изграђена је на равним платоима простране пећине. Основа цркве је типични моравски триконхос, па је датована у крај XIV века.

Враче брдо

Књижевник Радован Бели Марковић прича о узвишење изнад Ибарске магистрале које доминира делом терена према Колубари и Лајковцу. Брдо је славу стекло у Колубарској бици, највећој у Првом светском рату. У борби је 1914. погинуо првак Социјалдемократске странке, Димитрије Туцовић.

Бела мачка

Зграда Бела мачка у Пироту је изузетно вредан културни споменик. Добила је назив по надимку некадашњег власника - Бели Мачак. Репрезентативна кућа - конак грађена је 1859. са укопаним зиданим подрумом у приземљу. У њој су одседали турски угледници на пропутовању кроз Пирот, што представља доказ њеног репрезентативног карактера и улоге конака као гостинске куће.

Стара пиротска црква

Саборна црква, посвећена Успенију Пресвете Богородице, саграђена је 1870. године. Према турски прописима, није смела да буде висока, зато је укипана у земљу. Нажалост, нема пуно података и докумената о саборном храму Успенија Пресвете Богородице. Претпоставља се да је добар део архиве и документације уништен у другој половини XИX века и током XX века.

Сниматељ: Периша Ђинђић
Стручни сарадник: Милутин Дедић
Аутор: Миодраг Зупанц