Енциклопедија за радознале

Велимирови двори

Село Кључ удаљено је пар километара од Мионице, у самом центру села, на месту, где река Лепеница прави једну велику кривину пробијајући се кроз падине стеновитих брда, налази се археолошки локалитет Велимирови двори који је, 1979. године, проглашен за споменик културе од великог значаја за Републику Србију. Први археолошки радови на локалитету Велимирови двори, у Кључу, обављени су 1978. год. од стране Завода за заштиту споменика из Крагујевца.

Град Сталаћ

Остаци средњoвековног сталаћког града, по главној кули која доминира на брду поред Јужне Мораве, зову Кула Тодора од Сталаћа. Народна песма овај град везује и за војводу Пријезду. Град је настао у античко доба (има археолошких налаза и из неолита), али је у средњем веку, у доба кнеза Лазара, обновљен-сазидан као заштита на улазу у Западно-моравску долину.

Пећина у Брежју

Шалитрена пећина, позната у литератури и као Велика Рибничка пећина, смештена је у клисури реке Рибнице, у селу Брежје, око шест километара удаљеном од Мионице. Откривена је током рекогносцирања долине реке Рибнице које је, крајем седамдесетих година прошлог века, обавила група младих истраживача из Ваљева.

Музеј Понишавља

Зграда у којој је данас Музеј Понишавља је саграђена 1848. као власништво угледног и вештог пиротског трговца Христе Јовановића, била је најраскошније здање у Пироту тог доба. Кућа према распореду и детаљима има све одлике балканско-оријенталног стила. Музеј Понишавља у Пироту поседује богате збирке народних ношњи, пиротских ћилима, грнчарије, намештаја, копије фресака из оближњих средњовековних манастира и других оригиналних експоната, са око 6500 изложених оригиналних налаза.

Сниматељ: Периша Ђинђић
Стручни сарадник: Милутин Дедић
Аутор: Миодраг Зупанц