четвртак, 31. мар 2016, 16:15
Културна баштина Србије: Прве задужбине Стефана Немање
Света Богородица и Свети Никола
Нова серија Образовно научног програма Културна Баштина Србије, бавиће се природним, материјалним и нематеријалним културним наслеђем Србије.
Данашња Куршумлија, стари назив Беле Цркве, са околином била је простор одакле је Стефан Немања, родоначелник велике династије, кренуо у стварање српске средњовековне државе. Историјска сцена на којој се догађа ктиторски чин Стефана Немање је период када је он од удеоног владара постаје велики жупан. После сусрета са византијским царем, Манојлом Комнином, код Ниша, Стефан Немања добија владарско достојанство да подиже цркве.
На узвишењу изнад садашње Куршумлије, своје прве престонице, родоначелник династије Немањића подиже између 1159. и 1165. Године цркву посвећену Св. Николи, а недалеко одатле, на ушћу Косанице у Топлицу, цркву посвећену Св. Богородици. Постојале су недоумице стручњака којој од ове две цркве припада примат прве Немањине задужбине, вероватно зато што су цркве грађене у размаку од само неколико година и што су исти неимари радили на обе, о чему сведоче, поред осталог и опеке са натписом циглара Мавријакуса пронађене приликом истраживања обе задужбине.
Цео овај крај је половином 12. века имао велики економски, политички и стратешки значај. Туда су водили путеви од запада и приморја до Константинопоља. Подручје је било богато рудом и није чудо што је Стефан Немања за своје прве задужбине ангажовао најбоље мајсторе који су се осведочили градитељским умећем у византијској престоници.
У манастиру Св. Николе организована је и прва преписивачка делатност, а Свети Сава је баш у овом манастиру благословио првог верника пошто је Српска православна црква добила самосталност. Остаци конака, такође сведоче о некадашњем значају овог манастира за српску средњовековну државу. У манастиру Св. Богородице замонашила се Немањина жена Ана, мајка Сетог Саве, Стефана и Вукана.
Оба манастира била су центри духовног и културног живота све до потпуног пада српске средњовековне државе под отоманску власт. Тада почиње рушење и манастири су запустели. Када су ови крајеви ослобођени од отоманског ропства, једва су пронашли темеље Св. Богородице зарасле у шикару, а манастир Св. Никола је био у јадном стању. Прва задужбина Стефана Немање, у Куршумлији, током деценија је обновљена, а 2013. манастир Св. Никола је, поново оживео добивши после 323 године првог монаха. Манастир Св. Богородица чека обнову и пажњу какву само заслужује неми сведок великих државничких и ктиторских почетака родоначелника српске средњовековне државе, Стефанана Немање.
Аутор серије Милица Бајић Ђого, режија Лела Јанић и Милица Бајић Ђого, сниматељ Драган Живић, монтажа Милан Радичевић.
Једна од најреалнијих варијанти првенства изградње првих цркава Стевана Немање.
Стеван Немања, са звањем Жупана, столовао је у насеобини, где се сада налази варош Куршумлија. Ту је подигао прву цркву и прогласио се њеним ктитором, пре свих српских владара у целокупној историји српског народа. Цркву је посветио Светој Богородици, а изградњу исте надгледала је његова супруга Ана. Убрзо, затим, Црква је претворена у женски Манастир. Тако да је то и прва Црква и први Манастир који је подигао један српски владар. Убрзо, у договору са осталом браћом, подигли су, заједно, другу, пуно већу Цркву, која је касније прерасла у мушки манастир. Међутим, Немања се сам прогласио ктитором и овог црквеног објекта, због чега је дошао у сукоб са осталом браћом. Немања је победио своју браћу и себе прогласио Великим Жупаном, од када почиње историја Срба под Немањићима. По одласку Немање у Хиландар, његова супруга Ана се замонашила у Манастиру Свете Богородице и када је умрла, ту је и сахрањена. Касније су њене мошти пренете у неки женски Манастир код Манастира Студеница. Оба наведена Манастира била су прекривена белим оловним лимом, који је при сунцу јако сијао према блиској насеобини, па је иста названа Беле Цркве. Касније, падом Србије под турску власт и проналаском барута и његовог коришћења у ратне сврхе, Турци су скинули олово са манастира и искористили га за прављење курушума, по чему је и место добили име Куршумлија, све до данас. Надам се и моли Богу, да ће некоме пасти на ум да покрене акцију да се месту врати првобитни назив.
коментари