četvrtak, 31. mar 2016, 16:15
Kulturna baština Srbije: Prve zadužbine Stefana Nemanje
Sveta Bogorodica i Sveti Nikola
Nova serija Obrazovno naučnog programa Kulturna Baština Srbije, baviće se prirodnim, materijalnim i nematerijalnim kulturnim nasleđem Srbije.
Današnja Kuršumlija, stari naziv Bele Crkve, sa okolinom bila je prostor odakle je Stefan Nemanja, rodonačelnik velike dinastije, krenuo u stvaranje srpske srednjovekovne države. Istorijska scena na kojoj se događa ktitorski čin Stefana Nemanje je period kada je on od udeonog vladara postaje veliki župan. Posle susreta sa vizantijskim carem, Manojlom Komninom, kod Niša, Stefan Nemanja dobija vladarsko dostojanstvo da podiže crkve.
Na uzvišenju iznad sadašnje Kuršumlije, svoje prve prestonice, rodonačelnik dinastije Nemanjića podiže između 1159. i 1165. Godine crkvu posvećenu Sv. Nikoli, a nedaleko odatle, na ušću Kosanice u Toplicu, crkvu posvećenu Sv. Bogorodici. Postojale su nedoumice stručnjaka kojoj od ove dve crkve pripada primat prve Nemanjine zadužbine, verovatno zato što su crkve građene u razmaku od samo nekoliko godina i što su isti neimari radili na obe, o čemu svedoče, pored ostalog i opeke sa natpisom ciglara Mavrijakusa pronađene prilikom istraživanja obe zadužbine.
Ceo ovaj kraj je polovinom 12. veka imao veliki ekonomski, politički i strateški značaj. Tuda su vodili putevi od zapada i primorja do Konstantinopolja. Područje je bilo bogato rudom i nije čudo što je Stefan Nemanja za svoje prve zadužbine angažovao najbolje majstore koji su se osvedočili graditeljskim umećem u vizantijskoj prestonici.
U manastiru Sv. Nikole organizovana je i prva prepisivačka delatnost, a Sveti Sava je baš u ovom manastiru blagoslovio prvog vernika pošto je Srpska pravoslavna crkva dobila samostalnost. Ostaci konaka, takođe svedoče o nekadašnjem značaju ovog manastira za srpsku srednjovekovnu državu. U manastiru Sv. Bogorodice zamonašila se Nemanjina žena Ana, majka Setog Save, Stefana i Vukana.
Oba manastira bila su centri duhovnog i kulturnog života sve do potpunog pada srpske srednjovekovne države pod otomansku vlast. Tada počinje rušenje i manastiri su zapusteli. Kada su ovi krajevi oslobođeni od otomanskog ropstva, jedva su pronašli temelje Sv. Bogorodice zarasle u šikaru, a manastir Sv. Nikola je bio u jadnom stanju. Prva zadužbina Stefana Nemanje, u Kuršumliji, tokom decenija je obnovljena, a 2013. manastir Sv. Nikola je, ponovo oživeo dobivši posle 323 godine prvog monaha. Manastir Sv. Bogorodica čeka obnovu i pažnju kakvu samo zaslužuje nemi svedok velikih državničkih i ktitorskih početaka rodonačelnika srpske srednjovekovne države, Stefanana Nemanje.
Autor serije Milica Bajić Đogo, režija Lela Janić i Milica Bajić Đogo, snimatelj Dragan Živić, montaža Milan Radičević.
Једна од најреалнијих варијанти првенства изградње првих цркава Стевана Немање.
Стеван Немања, са звањем Жупана, столовао је у насеобини, где се сада налази варош Куршумлија. Ту је подигао прву цркву и прогласио се њеним ктитором, пре свих српских владара у целокупној историји српског народа. Цркву је посветио Светој Богородици, а изградњу исте надгледала је његова супруга Ана. Убрзо, затим, Црква је претворена у женски Манастир. Тако да је то и прва Црква и први Манастир који је подигао један српски владар. Убрзо, у договору са осталом браћом, подигли су, заједно, другу, пуно већу Цркву, која је касније прерасла у мушки манастир. Међутим, Немања се сам прогласио ктитором и овог црквеног објекта, због чега је дошао у сукоб са осталом браћом. Немања је победио своју браћу и себе прогласио Великим Жупаном, од када почиње историја Срба под Немањићима. По одласку Немање у Хиландар, његова супруга Ана се замонашила у Манастиру Свете Богородице и када је умрла, ту је и сахрањена. Касније су њене мошти пренете у неки женски Манастир код Манастира Студеница. Оба наведена Манастира била су прекривена белим оловним лимом, који је при сунцу јако сијао према блиској насеобини, па је иста названа Беле Цркве. Касније, падом Србије под турску власт и проналаском барута и његовог коришћења у ратне сврхе, Турци су скинули олово са манастира и искористили га за прављење курушума, по чему је и место добили име Куршумлија, све до данас. Надам се и моли Богу, да ће некоме пасти на ум да покрене акцију да се месту врати првобитни назив.
komentari