Трезор: Годишњице

Матица српска основана је 16. фебруара 1826. у Будиму

Сто деведесет година Матице српске - Трезор се придружује обележавању великог јубилеја једне од наших најважнијих институција. Матица српска је најстарија књижевна, културна и научна институција српског народа, основана у Будиму, 16. фебруара 1826. године. Идеја о оснивању Матице потекла је од Лукијана Мушицког, а кроз иницијативу је уобличио Јован Хаџиц, уз помоћ богатих српских трговаца и љубитеља књижевне просвете. Потреба националне хомогенизације, просвећивања, као и издавања српских књига, били су основни разлози за формирање оваквог Друштва. Непосредни повод за оснивање Матице српске представљала је потреба за преузимањем Сербске летописи покренутог још 1824. године, каснијег Летописа Матице српске, најстаријег српског књижевног часописа и тада јединог српског гласила, коме је претило гашење. Матица је 1864. пребачена у Нови Сад. Ово књижевно и културно друштво одиграло је огромну улогу у процвату науке и културе нашег народа и то чини готово два века. Данас ова иституција, која непрестано расте, има 7 научних одељења, свој издавачки центар, галерију која промовише српско сликарство XVII, XVIII и XIX века, музичка дешавања, мрежу установа са којима сарађује у земљи и иностранству, преко 2000 сарадника и пет престижних награда које годишње додељује. Поводом 190 година од њеног оснивања, екипа "Трезора" снимила је разговор са др Миодрагом Матицким, потпредседником ове установе. Др Матицки подсећа нас на почетке ове наше значајне установе, на највећа национална и међународна достигнућа, на немерљив значај постојања Матице и њен рад, на значај доброг континуитета. Др Матицки: "...Бити спреман и ући у то модерно, европско, али истовремено стално видети себе у зрцалу свога битија!" Разговор је вођен у просторијама Вукове задужбине у Београду.

- Учесници: Др Миодраг Матицки, саговорник Бојана Андрић
- Сниматељ Бојан Маројевић, асистент Саша Тодоровић, сниматељ звука Драган Ушендић, микроман Гордан Јовић, расветљивач Синиша Косић, сарадник-сниматељ Милена Јекић Шотра, организатор Гордана Грдановић, уредник Бојана Андрић
- Снимано 21.01.2016. премијерно емитовање, Редакција за историографију

Ђулићи и Ђулићи увеоци - стихове Јована Јовановића Змаја говори Раде Шербеџија, а визеуална решења се траже у сликама Мерсада Бербера. По речима редитеља Александра Мандића датим за "Трезор" 14. јануара 2010: "Случај емисије Ђулићи и ђулићи увеоци је пример када је емисија из 1980. сачувана у оригиналу (филм 16 мм) али није чувана како треба, па је оштећена њена ликовност, склад слике и звука, те је тако сада ауторска идеја нарушена, а истински доживљај гледаоцу ускраћен."

- Стихове говори Раде Шербеџија
- Сценарио и режија Александар Мандић, камера Миле Лукић, продуцент Ђорђе Радмилац, организатор Милена Ненадовић, Зоран Шћепановић; расветљивач Димитрић Радмило, монтажер Јасна Штолба, Верица Пантић
- Произведено 1980, Редакција програма из културе, уредник Зора Кораћ; репризирано у "Трезору" 03.03.2006, 28.01.2010 и 09.07.2015.