Trezor: Godišnjice

Matica srpska osnovana je 16. februara 1826. u Budimu

Sto devedeset godina Matice srpske - Trezor se pridružuje obeležavanju velikog jubileja jedne od naših najvažnijih institucija. Matica srpska je najstarija književna, kulturna i naučna institucija srpskog naroda, osnovana u Budimu, 16. februara 1826. godine. Ideja o osnivanju Matice potekla je od Lukijana Mušickog, a kroz inicijativu je uobličio Jovan Hadžic, uz pomoć bogatih srpskih trgovaca i ljubitelja književne prosvete. Potreba nacionalne homogenizacije, prosvećivanja, kao i izdavanja srpskih knjiga, bili su osnovni razlozi za formiranje ovakvog Društva. Neposredni povod za osnivanje Matice srpske predstavljala je potreba za preuzimanjem Serbske letopisi pokrenutog još 1824. godine, kasnijeg Letopisa Matice srpske, najstarijeg srpskog književnog časopisa i tada jedinog srpskog glasila, kome je pretilo gašenje. Matica je 1864. prebačena u Novi Sad. Ovo književno i kulturno društvo odigralo je ogromnu ulogu u procvatu nauke i kulture našeg naroda i to čini gotovo dva veka. Danas ova istitucija, koja neprestano raste, ima 7 naučnih odeljenja, svoj izdavački centar, galeriju koja promoviše srpsko slikarstvo XVII, XVIII i XIX veka, muzička dešavanja, mrežu ustanova sa kojima sarađuje u zemlji i inostranstvu, preko 2000 saradnika i pet prestižnih nagrada koje godišnje dodeljuje. Povodom 190 godina od njenog osnivanja, ekipa "Trezora" snimila je razgovor sa dr Miodragom Matickim, potpredsednikom ove ustanove. Dr Maticki podseća nas na početke ove naše značajne ustanove, na najveća nacionalna i međunarodna dostignuća, na nemerljiv značaj postojanja Matice i njen rad, na značaj dobrog kontinuiteta. Dr Maticki: "...Biti spreman i ući u to moderno, evropsko, ali istovremeno stalno videti sebe u zrcalu svoga bitija!" Razgovor je vođen u prostorijama Vukove zadužbine u Beogradu.

- Učesnici: Dr Miodrag Maticki, sagovornik Bojana Andrić
- Snimatelj Bojan Marojević, asistent Saša Todorović, snimatelj zvuka Dragan Ušendić, mikroman Gordan Jović, rasvetljivač Siniša Kosić, saradnik-snimatelj Milena Jekić Šotra, organizator Gordana Grdanović, urednik Bojana Andrić
- Snimano 21.01.2016. premijerno emitovanje, Redakcija za istoriografiju

Đulići i Đulići uveoci - stihove Jovana Jovanovića Zmaja govori Rade Šerbedžija, a vizeualna rešenja se traže u slikama Mersada Berbera. Po rečima reditelja Aleksandra Mandića datim za "Trezor" 14. januara 2010: "Slučaj emisije Đulići i đulići uveoci je primer kada je emisija iz 1980. sačuvana u originalu (film 16 mm) ali nije čuvana kako treba, pa je oštećena njena likovnost, sklad slike i zvuka, te je tako sada autorska ideja narušena, a istinski doživljaj gledaocu uskraćen."

- Stihove govori Rade Šerbedžija
- Scenario i režija Aleksandar Mandić, kamera Mile Lukić, producent Đorđe Radmilac, organizator Milena Nenadović, Zoran Šćepanović; rasvetljivač Dimitrić Radmilo, montažer Jasna Štolba, Verica Pantić
- Proizvedeno 1980, Redakcija programa iz kulture, urednik Zora Korać; reprizirano u "Trezoru" 03.03.2006, 28.01.2010 i 09.07.2015.