Трезор: Сећања

Димитрије Станчуловић, филмски и ТВ редитељ (Београд, 4. јул 1929 - Београд, 20. децембар 2015)

Телевизија уживо као принцип - Редитељ Димитрије Станчуловић истакао се највише у телевизијског режији где је урадио преко шест стотина телевизијских програма, углавном уживо‚ и то спортских такмичења, музичких концерата и разних међународних догађаја. Био је студент код Јосипа Кулунџића, а праксу је стицао као асистент Радошу Новаковићу, Јоци Живановићу, Вељку Булајићу. Први филм који је самостално урадио био је Минут ћутања 1963, по сценарију Мирка Ковача, а у продукцији "Дунав филма", који ћемо, захваљујући Југословенској кинотеци, приказати у "Трезору". Две године касније одлази у Енглеску као стипендиста Британског савета за филмску и телевизијску режију где ради и учи најбољу школу у BBC-у и ITV-у. После тога искључиво га интересује телевизија и то само уживо. Прво самостално искуство као телевизијски редитељ стиче 1965. на међународном сателитском преносу "Сусрет светских градова на релацији Вашингтон-Мексико Сити-Париз-Лондон-Београд" где су и студенти Београда постављали питања председнику Ајзенхауеру. Ређају се затим преноси великих међународних утакмица, музичких концерата, политичких сусрета, медијских технолошких догађаја, седамдесетих одлази у Америку и ради тамо, а каријеру завршава као члан многобројних међународних жирија и стручни консултант на Олимпијским играма. За свој рад добио је велики број домаћих и међународних награда и признања. "Трезор" опомиње да се код нас заборавља да је Димитрије Станчуловић зачетник оне чувене "београдске школе" директних преноса па га овде највише памте по живим преносима забавних емисија Максиметар, Од главе до пете и квиза Повуци потегни. Из критике: "Станчуловић, као прави ученик енглеске школе спортских преноса, зна да је телевизијски доживљај једне утакмице сиромашнији од саме те  утакмице, уколико се посредством режије преноса, играчи не претворе у учеснике једног аутентичног драмског збивања, уколико их не упознамо, каткада, чак и као трагичне јунаке. Јер, гледалац на трибинама увек, без обзира на мобилност телевизијске екипе, има бољи преглед игре  и он у њој активно учествује, али зато, истицањем у први план људског фактора те игре, телевизијски гледалац доживљава једну другу врсту идентификације која је иако слабија по тренутном интензитету, зато дубља и трајнија по ефектима које изазива. Или једноставније: на стадионима се посматра спортска игра, а телевизијски пренос од ње ствара спортску драму." (Богдан Тирнанић, "Нин", 05.11.1972). У данашњем "Трезору", премијерно, приказујемо последњи разговор Станчуловића пред камерама.

- Учесници: редитељ Димитрије Станчуловић, редитељ Дејан Караклајић, сценограф Сава Аћин
- Сарадник-сниматељ и уредник истраживач Милена Јекић, организатор Гордана Грдановић, графичка обрада Милена Марковић, монтажер Нада Додиг Зилџић, аутор Бојана Андрић
- Снимано 15.08.2010, премијерно емитовање; Редакција за историографију.

Минут ћутања - Први самостални филм Димитрија Станчуловића, снимљен по тексту Мирка Ковача и Радомира Шарановића, а у продукцији "Дунав филма", сниман је у Крагујевцу на месту стрељања невиних ђака и цивила 1941. године. Снажни кадрови овог црно белог филма, снимњеног ту, на истом месту, после 22 године, док окупљено становништво одаје почаст својим  страдалим суграђанима, урезују се и опомињу да се фашистичке жртве никада не смеју заборавити.

- Сценаристи Мирко Ковач и Радомир Шарановић; текст Мирко Ковач, текст чита Никола Јурин, помоћник режије Радомир Шарановић, помоћник камере Живорад Милић, композитор Душан Радић, Камерни ансамбл РТБ, диригент Боривоје Симић, организатори Љубомир Убавкић, Мирко Ђоковић; сниматељ Стево Радовић, сниматељ звука Драгољуб Гојковић, монтажа Љубица Нешић-Ћосић, редитељ Димитрије Станчуловић
- Произведено 1963, "Дунав филм", Београд.