Трезор

Шта хоће гледаоци - Некада је начин убирања претплате био једноставан: приликом куповине ТВ апарата, продавац је попуњавао основне податке купца и до краја месеца, на адресу власника (телевизора) статусног симбола тог времена, стизала је прва уплатница. Наравно било је увек оних који нису плаћали, а било је и мера против таквих. Телевизија Београд је седамдесетих свест гледаоца о разлозима и потребама плаћања радио и ТВ претплате подстицала још и редовним штампањем купона у дневној штампи, који су гледаоци попуњавали и бесплатно слали поштом. Пошта је помагала Телевизији у пребројавању и разврставању - па би уплатница са неколико поздравних речи убрзо стизала на адресу власника телевизора. За реализацију ове емисије коришћени су делови из серија ТВ пошта, Гледаоци и ТВ, Екран у сваки дом. Наслови тематских целина данашње емисије су: "Телевизија о себи", "Добра Телевизија", "Лоша Телевизија" "Претплата, дам - не дам".

- Уредници истраживачи Весна Игњатовић, Маријана Чутурило; графичка обрада Милена Марковић,  монтажер Нада Додиг Зилџић, аутор Бојана Андрић
- Премијерно емитовање; Редакција за историографију, уредник Добривоје Илић

Адресар ТВБ: ЕРЦ - Одељење механографске обраде, почело је своју делатност 1. априла 1961. године, а његов развој је одређен у три фазе: прва до половине 1963, са машинским парком средњег капацитета за обрађивање првенствено материјала радио и ТВ претплате до највише 400.000 претплатника, па онда за обрачуне плата, ауторских хонорара и аналитике. Друга фаза до половине 1965. са додавањем једне машине за сортирање, једне за табулирање и једним електронским рачунаром, за обраду до 800.000 претплатника и трећа фаза у којој се постојећа класична гарнитура замењује комплетним електронским центром за обраду података. Радило се у зградама на Батајничком путу и у улици Светозара Марковића, а од 1979. у сопственој згради у Кошутњаку, где се и данас ради, наравно у сасвим другим условима, са постројењима која иду у корак са временом, што, наравно, није лако уз, такорећи, свакодневне промене у развоју хардвера и софтвера. Први пут смо снимали у ЕРЦ-у, јануара 2005. поводом 60 година од појаве првог рачунара за глобалну употребу ЕНИАЦ, а последњи пут августа 2006. када смо неке уређаје који су изашли из употребе пренели у наш музејски депо.

- Учесници: Драган Данојевић, Душан Керецки, Слободан Јовановић, Радован Дробњаковић
- Премијерно емитовано 20.09.2006, Редакција за историографију

Адресар ТВБ: Таковска 10 - Рад телевизијских редакција са уредницима и осталим креативним особљем, као и рад ТВ продукције почео је у свечаној, тзв. каменој, сали Радио Београду привремено издељеној параванима;  затим у згради на Сајму, а проширењем програма и људи, неколико година радило се подстанарски у просторијама Скупштине града на Тргу Маркса и Енгелса бр. 6; затим, коначно у сопственој згради у Таковској 10 која је била спремна за усељење децембра 1966. Миран живот и плодан рад трајао је и на задовољство публике све до пред крај осамдесетих. Први масовни поход на Таковску 10 изведен је 9. марта 1991. од када и постоји назив Тенковска 10; затим су се наредних година на платоу испред зграде дешавали повремено антиратни протести, студентске демонстрације и перформанси са порукама; најмасовнија и најдуготрајнија јавна осуда Таковске 10, као синонима медијске неистине и манипулације трајала је током шетњи и "јајарења медија" 1996/97; затим је зграда скоро сасвим исељења од маја 1999. до краја Нато агресије, а после су се на ту адресу уселиле разне пратеће службе РТС. Ако се изузму две велике поплаве које су угрозиле филмски и папирни архив у подруму, највећу штету зграда је претрпела у петооктобарском пожару 2000. године када је сем знатне грађевинске штете, неповратно страдала знатна количина папирне архиве. Зграда у Таковској 10 обновљена је и у мају 2004. у њу су се, скоро по истом распореду соба из 1966. вратиле редакције, дирекција, програмске службе...

- Сниматељи: Борис Вукасовић, Вељко Јевтовић, Никола Стојковић, Слободан Ратковић, Горан Радивојевић; монтажер Зорица Џабић, аутор Бојана Андрић
- Премијерно емитовано 09.02.2005; репризирано 19.04.2005; 16.04.2007; Редакција за историографију, уредник Бојана Андрић

Уторак, 10.11.2015. на РТС САТ

Избор из ранијих "Трезора": Поводом сто година од одбране Београда 7. октобра 1915, емисија из 1986, затим разговор са председником Удружења ратних добровољаца 1912-1918

Одбрана Београда 1915 - Аустроугарска је после пораза у Колубарској бици, планирала нову офанзиву против Србије. Снага јединица које су чиниле одбрану Београда су се састојале од 20 батаљона пешадије, 2 ескадрона коњице и 77 топова различитих калибара. Те јединице су једва биле довољне да покрију ширину фронта, а резерве су биле малобројне. Снаге које су нападале Београд су биле далеко јаче и мнгобројније. Циљ аустроугарских јединица је био да пређу Дунав и Саву и заузму линију Кнежевац - Ритопек - Авала. Тиме би се навукле веће Српске јединице на ту линију, што би омогућило удар 11. немачке армије на железнички пут Београд - Софија. За то време, Бугарска армија би наступала према Нишу, и одсекла повлачење Српске војске ка Солуну. Напад аустроугарских и немачких јединица је почео 5. октобра 1915. године. Београд је бомбардован током целог дана и ноћи тешком артиљеријском ватром. По неким подацима, на Београд је ток дана испаљено 30 хиљада граната. Непријатељ је почео да прелази Дунав 7. октобра. На дунавском кеју, браниоци су их дочекали јаком пешадијском и артиљеријском ватром. Престоницу су осим војника, бранили и цивили, жене, деца и старци, који су узимали оружје од погинулих војника. Очајничка борба је трајала три дана, при чему су браниоци морали прво да се повуку у Душанову улицу, а затим у Васину. У исто време, браниоци су потиснути са Аде Циганлије и Бановог брда, одакле су се повукли ка Звездари и данашњем Правном факултету. Када су немачке јединице заузеле Дедиње, браниоци су се повукли на Авалу, а након тога на линију Брестовик - Парцански висови А као пример највећег јунаштва и најтрагичније војне команде икада издате, памти се легендарни говор чувеног мајора Гавриловића браниоцима српске престонице, 7. октобра 1915. када је његов батаљон био последња резерва у одбрани Београда: "Јунаци! Тачно у 15 часова непријатеља треба разбити вашим силним јуришем, разнети вашим бомбама и бајонетима. Образ Београда, наше престонице, има да буде светао. Војници! Јунаци! Врховна команда избрисала је наш пук из бројног стања, наш пук је жртвован за част Београда и Отаџбине. Ви немате дакле, да се бринете за животе ваше, они више не постоје. Зато напред у славу! За Краља и Отаџбину! Живео Краљ! Живео Београд!" У јуришу су изгинули скоро сви браниоци а мајор Гавриловић је тешко рањен. Тиме су окончане борбе око Београда 1915. године.

- Сценаристи Бранко Миловановић, Миодраг Јакшић; писац текста Бранко Миловановић, спикери Драга Јонаш, Михаило Мијушковић; музички сарадник Зоран Милетић, синхронизација Миодраг Ж. Вучковић, продуцент Александар Јанковић, организатор Зоран Банкер, сниматељ Ђуро Ивановић, асистент Ненад Живановћ, трик мајстор Горан Бурић; секретарица режије Љубица Петровић, монтажер слике и тона Милица Лазић, редитељ Миодраг Јакшић, уредник серије Бранко Миловановић
- Произведено 1988, Редакција образовног програма, уредник Ђоко Стојичић; репризирано 14.10.2015. у "Трезору"

Удружење ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца - Ово Удружење "окупља потомке ратних добровољаца српских ослободилачких ратова и њихове поштоваоце у Србији и иностранству с циљем очувања тековина својих предака, неговања и развијања часних слободарских и родољубивих традиција добровољаштва у српском народу; грађења слоге и патриотских осећања и заштите духовних вредности и културних добара нашег народа у Србији и изван ње." Др Видоје Голубовић говори о историјату добровољаштва које сеже од почетка 19. века, од Првог српског устанка, конкретно о добровољцима у Великом рату и о свим добровољсима који су учествовали у одбрани Београда 1915. године. Голубовић даје преглед рада овог Удружења од настанка до забране рада 1947, о обнови Удружења 1969. великим залагањем проф. др Радивоја Кашанина и тадашњег градоначелника и потомка ратног добровољца Бранка Пешића. Говори затим о свим делатностима Удружења, нарочито и с поносом о издавачкој делатности, а посебно о активностима током обележавања сто година од Првог светског рата.

- Учесник: др Видоје Голубовић, председник Удружења ратних добровољаца 1912-1918
- Уредник истраживач Весна Игњатовић, сниматељ Горан Прокић, сниматељ звука Љуба Јовановић, микроман Гордан Јовић, расветљивач Раде Веселиновић, сарадник-сниматељ Милена Марковић, организатор Гордана Грдановић, графичка обрада Драган Владисављевић, монтажер Нада Додиг Зилџић, уредник Бојана Андрић
- Снимано 01.10.2015. у Удружењу ратних добровољаца 1912-1918, премијерно емитовано 14.10.2015; Редакција за историографију, уредник Добривоје Илић

Уторак, 10.11.2015. на РТС 3

Избор из ранијих "Трезора": Прва емисија из триптиха о примењеној музици Зорана Симјановића

Чаробна кутија, Примењена музика Зорана Симјановића, први део - композитор Зоран Симјановић свој први додир са телевизијом имао је на, како он каже, својеврсним кружоцима код тетке и тече, где су се породично окупљали испред телевизора почетком шездесетих. Већ после неколико година Зоран као члан популарне музичке групе "Елипсе" постаје стални гост Телевизије Београд, нарочито емисије Концерт за луди млади свет, кроз коју упознаје и живот иза камере. На сугестију композитора Зорана Христића, са којим је сарађивао на филму Немирни, Правни факултет замењује Факултетом музичке уметности и дотадашња забава постаје професија. После факултета почињу и ангажмани на Телевизији Београд, где је најпре радио као музички сарадник и уредник, а касније и као аутор музике за игране, документарне, образовне, научне и забавне емисије.

- Учесници: композитор Зоран Симјановић, саговорник Ана Милићевић
- Аутор Ана Милићевић, уредник истраживач Весна Игњатовић, сниматељ Ђуро Ивановић, асистент Игор Стојковић, сниматељ звука Љуба Јовановић, микроман Владимир Миливојевић, расветљивач Бранислав Димитров, организатор Гордана Грдановић, обрада звука Зоран Узелац, монтажер Бошко Новаковић, уредник Бојана Андрић
- Произведено 2008-2012, премијерно емитовано 15.02.2012,  Редакција за историографију