Трезор

Проф. др Радивоје Пешић, палеолингвиста (Велес 15.01.1931 - Београд 01.01.1993.

Докторирао и објавио више књига из области науке о књижевности. Лингвистику и палеолингвистику предавао у Риму, Милану и Трсту. Био је члан многих страних академија наука и уметности и носилац Златног ордена француске академије. Један је од оснивача Института за истраживање словенске цивилизације у Новом Саду. Истраживачки рад на "Винчанском писму" трајао је скоро четири деценије. Први је превео "Велесову књигу" на српски језик, необични документ писан на брезовим дашчицама предћирилским писмом који представља најстарији документ писане историје настанка, развоја и сеобе словенских племена.

Велесова књига, серија Траг у времену - Проф. др Радивоје Пешић и мр Ново Томић говоре о првој словенској књизи исписаној на четрдесет и две брезове дашчице, чији текстови говоре о религији, друштвеном уређењу и животу наших древних предака. Књига је добила име по словенском богу Велесу и представља хронику словенског света почев од 650 година пре нове ере па до краја деветог века. Последњег дана Октобарске револуције, на имању Задонских, пронашао ју је пуковник царске руске војске, археолог и дописни члан Руске академије наука, Федор Артурович Изенбек. Као емигрант у Белгији сусрео се са, такође, руским емингрантом, научником Јуријем Мирољубовим који је петнаест година радио на декодирању текста књиге писане старом азбуком којом су се Словени служили пре Ћирила и Методија. Први превод објављен је у Часопису "Жар птица" у Лос Анђелесу почетком педесетих година а брезове плочице чувају се и данас у Музеју руске културе у Сан Франциску.

- Учесници: проф. др Радивоје Пешић, мр Ново Томић

- Уредник и сценариста Вида Томић; стручни сарадници проф. др Радивоје Пешић, мр Ново Томић; превод текстова Велесове књиге Људмила Поповић; асистент камере Александар Агбаба, Милан Нешић; музички уредник Даринка Ристовић; текст говорио Александар Кованџић; сниматељ звука Иван Штифанић; обрада тона Миодраг Ж. Вучковић; ислустрације Марија Ћулум; монтажери Наталија Цвијић, Петар Аранђеловић; филмски сниматељ Зоран Синђелић; редитељ Лидија Вељанова

- Премијерно емитовано 28.01.1992, Редакција општеобразовног програма, уредник Радмила Мијатовић

Проф. Ђорђе Костић, лингвиста, песник, есејиста и сликар (Рума, 19.09.1909 - Београд, 22.11.1995)

Рођен у свештеничкој породици у Руми. Средњу школу и Филозофски факултет завршио у Београду. Један је од оснивача југословенског надреалистичког покрета између два рата коју су чинили Оскар Давичо, Ђорђе Јовановић, Душан Матић, Александар Вучо, Милан Дединац, Младен Димитријевић, Марко Ристић... Аутор је више од сто педесет радова и тридесет књига објављених у домаћим и страним часописима из области фонетике, методике учења страних језика, рехабилитације особа са оштећеним слухом, машинског превођења и аутоматског препознавања текста. Основао је Институт за експерименталну фонетику и патологију говора, у оквиру истог развио методику и инструменте за рехабилитацију особа са оштећеним слухом, основао први Институт за учење страних језика у бившој Југославији. Књигу "До немогућег" и "У средишту надреализма" посветио је успоменама на надреализам. Више пута је боравио у Индији бавећи се истраживањем у области лингвистике. Објавио низ књига које се баве проблемима фонетике на језицима Индије. Предавао је на факултету у Висконсину и сарађивао са америчким стручњацима на развоју помагала за особе оштећеног слуха.

Трагање за немогућим, серија Траг у времену - Један од првих надреалиста, песник, сликар, научник, истраживач проф. Ђорђе Костић говори о свом детињству у Руми, селу где му је живео деда, о суровим данима Првог светског рата али и о лепим средњошколским данима у тек ослобођеном Београду. Такође прича о оснивању српске надреалистичке групе, њеним стремљењима, теоријама и заблудама.

- Учесници: проф. Ђорђе Костић, саговорник Вида Томић

- Уредник и водитељ Вида Томић; музички сарадник Милена Слепчевић; ЕНГ екипа Жика Здравковић, Радош Милосављевић; електронска монтажа Јован Бановић; сниматељ Зоран Синђелић; редитељ Драган Ћирјанић

- Премијерно емитовано 18.05.1994, Редакција општеобразовног програма, уредник Дања Пискулидис.

Среда, 24.12.2014. на РТС Сателит

Серија "Време телевизије": први део емисије о Деветом марту

Девети март: Узалудне наде, први део - 58. епизода серије Време телевизије приказује како је Телевизија Београд пратила митинг опозиције и демонстрације 9. марта 1991. године. Њено извештавање о том догађају било је пристрасно, онако како га је видео владајући режим. Извештавање је функционализовано да би се оправдале репресивне мере режима. Епизода почиње приказом повода за организовање митинга - коментаром Славка Будихне у Дневнику, које је иницирала Мира Марковић због изјаве Данице Драшковић у "Српској речи" да је тзв. митинг жена, "вашариште хистерије и неукуса". Следи осврт на припреме за митинг и предочавање захтева опозиције да се промени уређивачка политика Телевизије Београд, заштите новинари и смене одговорни руководиоци и уредници. Централно место у овој епизоди има приказ самог тока демонстрација закључно са извођењем тенкова на улице. Међитим, протести се настављају - тече митинг на Теразијама.

- Учесници: Вук Драшковић председник Српског покрета обнове, Драгољуб Мићуновић председник Демократске странке, Милорад Јовановић уредник  

- Сценариста др Мирослав Савићевић; уредници др Мирослав Савићевић и Весна Дошен; водитељ Мића Орловић; редитељ Никола Лоренцин

- Премијерно емитовано 27.03.2011, Редакција за историографију, уредник Бојана Андрић