Зашто је 21. децембар најкраћи дан у години на северној хемисфери? Како је настала Земљина орбита и колико је времена требало људима да кретање космоса ускладе са својим дневним ритмом - говори Би-Би-Сијева серија у три епизоде „Орбита".

У овом часу око Сунца се крећемо брзином већом од сто хиљада километара на час. Током следеће године прећи ћемо скоро хиљаду милиона километара, да бисмо се опет вратили тачно на место одакле смо пошли.

Три чиниоца: путања, ротација и нагиб Земље допринели су настанку и обликовању како наше планете тако и нас самих, а тај процес наставља се сваког минута, сваког дана, сваке године.
Од свог настанка Земља је око Сунца обишла више од четири милијарде пута. Још су стари Египћани знали да постоји одређена повезаност Земље и Сунца. Архитекте су храм посвећен богу Сунца, Амону Ра, и део каменог календара саградиле имајући на уму баш 21. децембар. Тај дан представља зимску краткодневицу на северној хемисфери и најкраћи је дан у години. Градитељи храма нису знали зашто је то најкраћи дан, али су знали да сваке године пада на исти датум.

Данас знамо да орбитално кретање утиче на живи свет на Земљи у толикој мери колико наши преци нису могли ни да претпоставе.

Уредник је Невена Тодоровић.