Zašto je 21. decembar najkraći dan u godini na severnoj hemisferi? Kako je nastala Zemljina orbita i koliko je vremena trebalo ljudima da kretanje kosmosa usklade sa svojim dnevnim ritmom - govori Bi-Bi-Sijeva serija u tri epizode „Orbita".

U ovom času oko Sunca se krećemo brzinom većom od sto hiljada kilometara na čas. Tokom sledeće godine preći ćemo skoro hiljadu miliona kilometara, da bismo se opet vratili tačno na mesto odakle smo pošli.

Tri činioca: putanja, rotacija i nagib Zemlje doprineli su nastanku i oblikovanju kako naše planete tako i nas samih, a taj proces nastavlja se svakog minuta, svakog dana, svake godine.
Od svog nastanka Zemlja je oko Sunca obišla više od četiri milijarde puta. Još su stari Egipćani znali da postoji određena povezanost Zemlje i Sunca. Arhitekte su hram posvećen bogu Sunca, Amonu Ra, i deo kamenog kalendara sagradile imajući na umu baš 21. decembar. Taj dan predstavlja zimsku kratkodnevicu na severnoj hemisferi i najkraći je dan u godini. Graditelji hrama nisu znali zašto je to najkraći dan, ali su znali da svake godine pada na isti datum.

Danas znamo da orbitalno kretanje utiče na živi svet na Zemlji u tolikoj meri koliko naši preci nisu mogli ni da pretpostave.

Urednik je Nevena Todorović.