Јосип Броз Тито је оставио највише тајни и митова од других политичара двадесетог века. Будући председник Федералне Републике Југославије, пореклом Хрват, у првом светском рату борио се против Срба као војник аустроугарске војске.

Будући председник Комунистичке партије Југославије провео је бурне године од 1915. до 1920. као заробљеник у Русији, али ипак тих година није учествовао у револуционарним активностима. Тито је био припадник југословенског дела Коминтерне која је направљена од Стаљинових отпадника. Иако изгледа чудно, не само да је преживео, већ је и оживео Комунистичку партију Југославије која је имала само 200 чланова.

Титове активности током другог светског рата такође су пуне магловитих епизода. Колико је био степен њихове борбе са окупаторима у поређењу са њиховим ратом против унутрашњих непријатеља комунизма који су могли да спрече њихов долазак на власт после рата? Да ли је стварно покушавао да склопи мир са Немцима у марту 1943. године како би победио други покрет отпора који је предводио Дража Михаиловић? Шта је био ослонац комунистичког режима - једине диктатутре која није успостављена помоћу бајонета Црвене армије?

Прича о Титовом односу са Стаљином није ништа мање мистериозна: њихови сукоби током којих је Тито показао изванредну храброст, нападајући Стаљина с једне стране, док је с друге користио стаљинистичке методе да сузбије опозицију после раскида односа 1948. године.

Занимљиво је да је Хрушчов покушао да нормализује односе са бившим ревизионистима и због чега Тито никада није приступио Варшавском пакту, нити Савету за узајамну економску помоћ, већ је основао Покрет несврстаних као опозицију биполарном свету. На крају, бројна питања су изазвана крвавом причом о распаду Југославије после Титове смрти. Шта је била основа југословенског јединства? Да ли је било могуће спречити распад државе? Ово је нарочито занимљиво мултинационалној Русији.