Читај ми!

Енциклопедија за радознале

Пустиња и друге приче

Манастир Пустиња

Налази се у кањону реке Јабланица недалеко од села Поћута близу Ваљева. Изнад западних врата унутар цркве је натпис који каже да је градња започела у месецу марту а била завршена 25. јуна 1622. године. Храм Ваведења Пресвете Богородице који је подигао јеромонах Јоаким, страдао је 1683. године у време када је турска војска ишла на Беч. После обнављања 1759. поново је порушена 1787. и 1788. и остала је у рушевинама 40 година. Црква је грађена од ломљеног камена и сиге у духу рашког градитељства. Године 1848. дозидана је правоугаона припрата са високим звоником. Црква манастира Пустиња живописана је 1622. Зидне слике су дело зографа Јована и Николе. Најпознатија је фреска Јована Крститеља.

Гамзиградска централа

Гамзиградска хидроелектрана је занимљива, јер су се на том месту срели Никола Тесла и Ђорђе Станојевић, астроном и научник европског калибра, који је имао значајну улогу за електрификацију Србије. Србија има пет хидроелектрана старих више од једног века: Под Ужичким градом је изграђена пре 111. година, Вучје пре 108. година, Света Петка пре 103. а Гамзиград годину касније, док Моравица ради тачно један век. Занимљиво је да је производња електричне енергије у Србији почела 1900. године, четири године после изградње хидроелектане на Нијагари, и то у хидроелектрани Под градом која је изграђена за само две године на Теслиним принципима полифазних струја.

Борина кућа

Музеј кућа Боре Станковића налази се у Баба Златиној улици, која је добила име по баба-Злати Бориној баби по оцу. Кућу је Бора продао још за живота, након смрти баба-Злате, јер је живео у Београду. Имајући жељу да се врати у своје Врање које је много волео, градио је нову кућу, само у другом делу града, али узалуд, смрт је стигла неочекивано. Много година касније, општина је откупила кућу, реконструисана је и представља типично врањско домаћинство с почетка 20. века. У дворишту се налази башта, стари дуд, калдрма и бунар, као и летња кухиња. Окружена лозницама, цвећем, у пролеће личи на један давно заборављени Борин свет, саткан од прошлости, мириса, и скривен од модерног доба. Кућу посећују сви туристи, просто је штета не видети такав свет, свет који је некад постојао, а постоји и данас само за себе.

Уредник и аутор: Миодраг Зупанц

Сниматељ: Периша Ђинђић

број коментара 0 Пошаљи коментар