Дигитална нација

Све више се говори да живимо у глобалном селу, а модел глобализације неминовно је наметнуо и нову културу живота.

У свету у коме данашњи најновији производи, колико сутра постају уобичајени предмети, компаније морају да учине знатно више не би ли своје производе и услуге учиниле јединственим. Како би се разликовале од других,  компаније морају непрестано да иновирају, не само производе већ и начине пословања, а то важи и за образовне и све друге институције.

Мало по мало дигиталне технологије утичу да се релативно лако мења  начин живота на земљи, док државе и нације све више усвајају тај нови дигитални свет...

Тако је било и вековима уназад, прихватање нових технологија је у почетку спорије, а потом све брже и брже утицало на развој цивилизавије у којој живимо.

Поједине нације и државе се све обухватнијим увођењем интернета и дигиталних технологија брже и  развијају, смишљају нове могућности стицања зараде, богатства и диктирају остатку света нове начине живота.

Зна се да данас још увек у слабије развијеним срединама, па и деловима планете, постоје нације које никада нису чуле ни виделе, а камо ли научиле да кориснте основна техничка достигнућа. Начин размишљања у примени рачунара за такве народе и је за сда неприхватљив... Ипак није тако велики број народа и нација који живе у тим првобитним, често називаним, примитивним заједницама.

Остали се такмиче у развоју нових дигиталних технологија, или бар у њиховој примени. Богатије друштво је увек у предности...

Људи су почели да се брину да ће понос цивилизације - Гутембергово достигнуће- штамапна издања књиге, часописи, новине изчеснути. Све више ја данас посебно младих, који  читају не само новине већ и књиге- класичну литературу и уџбенике путем интернета. За њих је свет постао "он лајн". Ми у Србији немамо још увек погодне речи да бисмо дефинисали лако и једноставно те нове термине.

Можда је највећа предност инетрнета и других телекомуникационих уређаја у томе што данас оне омогућавају лаку и брзу доступност великом броју информација, до којих смо у не тако давној прошлости могли да дођемо само ако смо знали да тражимо праве изворе по библиотекама, ако смо били спремни да обилазимо више локација, или имали довољно новца да купујемо адекватну литературу.

Уредница и сценаристкиња је Оливера Косић, а редитељ Рамадан Демировић

број коментара 0 Пошаљи коментар