Digitalna nacija

U svetu u kome današnji najnoviji proizvodi, koliko sutra postaju uobičajeni predmeti, kompanije moraju da učine znatno više ne bi li svoje proizvode i usluge učinile jedinstvenim. Kako bi se razlikovale od drugih,  kompanije moraju neprestano da inoviraju, ne samo proizvode već i načine poslovanja, a to važi i za obrazovne i sve druge institucije.

Malo po malo digitalne tehnologije utiču da se relativno lako menja  način života na zemlji, dok države i nacije sve više usvajaju taj novi digitalni svet...

Tako je bilo i vekovima unazad, prihvatanje novih tehnologija je u početku sporije, a potom sve brže i brže uticalo na razvoj civilizavije u kojoj živimo.

Pojedine nacije i države se sve obuhvatnijim uvođenjem interneta i digitalnih tehnologija brže i  razvijaju, smišljaju nove mogućnosti sticanja zarade, bogatstva i diktiraju ostatku sveta nove načine života.

Zna se da danas još uvek u slabije razvijenim sredinama, pa i delovima planete, postoje nacije koje nikada nisu čule ni videle, a kamo li naučile da korisnte osnovna tehnička dostignuća. Način razmišljanja u primeni računara za takve narode i je za sda neprihvatljiv... Ipak nije tako veliki broj naroda i nacija koji žive u tim prvobitnim, često nazivanim, primitivnim zajednicama.

Ostali se takmiče u razvoju novih digitalnih tehnologija, ili bar u njihovoj primeni. Bogatije društvo je uvek u prednosti...

Ljudi su počeli da se brinu da će ponos civilizacije - Gutembergovo dostignuće- štamapna izdanja knjige, časopisi, novine izčesnuti. Sve više ja danas posebno mladih, koji  čitaju ne samo novine već i knjige- klasičnu literaturu i udžbenike putem interneta. Za njih je svet postao "on lajn". Mi u Srbiji nemamo još uvek pogodne reči da bismo definisali lako i jednostavno te nove termine.

Možda je najveća prednost inetrneta i drugih telekomunikacionih uređaja u tome što danas one omogućavaju laku i brzu dostupnost velikom broju informacija, do kojih smo u ne tako davnoj prošlosti mogli da dođemo samo ako smo znali da tražimo prave izvore po bibliotekama, ako smo bili spremni da obilazimo više lokacija, ili imali dovoljno novca da kupujemo adekvatnu literaturu.

Urednica i scenaristkinja je Olivera Kosić, a reditelj Ramadan Demirović