Иако је непосредно по изласку из штампе њихова аутентичност оспорена, на истинитост тврдњи изнетих у њима, до дана данашњег, позивале су се преко сто година разне антисемитске групе, организације и политички покрети.

Протоколи синских мудраца објављени су 1903. године у руском листу Знамја, а њихов аутор је најистаскнутији руски теоретичар антисемитизма тога доба, калуђер Сергије Нилус.

Највећи део текста Протокола заправо представља плагијат текста Разговор између Макијавелија и Монтескјеа на оном свету, француског сатиричног писца, Мориса Жолија из 1864. године а који је био усмерен против тадашње политике Наполеона Трећег. Жолијев текст није имао ничег антисемитског у себи а у њему се Јевреји и не споминњу. У тексту, Макијавели је наводно заступник и бранитељ идеја Наполеона Трећег док је Монтескје заступник либералних идеја.

Један део Протокола преузет је из романа Бијариц из 1868. године, аутора Хермана Гедшеа који се у роману потписује као Џон Ретклиф. Роман је настао под директним утицајем Жолијевог списа, Разговор између Макијавелија и Монтескјеа на оном свету а делом је преписан из романа Александра Диме оца, Жозеф Балзамо. Херман Гедше, односно Џон Ретклиф, који је радио у пруској пошти, и раније је био откривен од стране полиције као фалсификатор докумената.

О Протоколима сионских мудраца у седмој епизоди серије Антисемитизам говоре: Томислав Халбохр, Мирко Ђорђевић, Павле Шосбергер, Давид Албахари, Филип Давид, Андрија Прегер, Милан Фогел, Александар Лебл и Рушка Галац Поповић.

Уредник, сценариста и редитељ: Ненад Милошевић