У емисији говори: проф. др Срђан Станковић, председник Националног савета за високо образовање.

Професор др Срђан Станковић руководилац на предмету Управљање системима и обрада сигнала, у оквиру кога се проучава вештачка интелигенција на Електротехничком факултету у Београду, на почетку разговора о будућности науке којом се бави, и путевима интегрисања Србије у свет образовања и научне сарадње без граница, цитирајући Хајдегера, каже:"Техника представља „поставље" - базу, (основ) одакле се даље иде..."

О докучивању путева технике и дилемама које се на тим путевима отварају професор Станковић каже:"Човечанство иде неким путевима који су за нас, нажалост унапред недокучиви... ,и ми треба само да се трудимо да у сваком тренутку очувамо етичност онога што радимо..."

Говорећи о једном од највећих изазова савремене науке: Могу ли машине да мисле, онако како човек мисли?, професор Станковић каже да је за њега интелигенција једна и јединствена, вишедимензионална, и да оно што машине могу да ураде, оно за шта су програмиране, не може да досегне интелигенцију и креативност човека а посебно оно „аха", које у нашем мишљењу тренутно доводи до открића и закључака који су без поговора тачни.

На примеру шаха, где постоје програми који побеђују светске прваке, где рачунар успешно ради оно чему смо га научили, намеће се закључак да је шах у ствари једна проста игра и да ће човек да измишља неке нове (сложеније) игре, које рачунар неће моћи да игра са нама.

Говорећи о високом образовању и његовој реформи у Србији професор Станковић каже да је улагање у науку и образовање и његова хармонизација са „остатком света" услов за долажење до таквог погледа на свет, који омогућава да овде имамо оне који са отвореним очима јасно виде куда иду, и јасно знају шта хоће да ураде.

Уредник: Радослав Московлић