U emisiji govori: prof. dr Srđan Stanković, predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.

Profesor dr Srđan Stanković rukovodilac na predmetu Upravljanje sistemima i obrada signala, u okviru koga se proučava veštačka inteligencija na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, na početku razgovora o budućnosti nauke kojom se bavi, i putevima integrisanja Srbije u svet obrazovanja i naučne saradnje bez granica, citirajući Hajdegera, kaže:"Tehnika predstavlja „postavlje" - bazu, (osnov) odakle se dalje ide..."

O dokučivanju puteva tehnike i dilemama koje se na tim putevima otvaraju profesor Stanković kaže:"Čovečanstvo ide nekim putevima koji su za nas, nažalost unapred nedokučivi... ,i mi treba samo da se trudimo da u svakom trenutku očuvamo etičnost onoga što radimo..."

Govoreći o jednom od najvećih izazova savremene nauke: Mogu li mašine da misle, onako kako čovek misli?, profesor Stanković kaže da je za njega inteligencija jedna i jedinstvena, višedimenzionalna, i da ono što mašine mogu da urade, ono za šta su programirane, ne može da dosegne inteligenciju i kreativnost čoveka a posebno ono „aha", koje u našem mišljenju trenutno dovodi do otkrića i zaključaka koji su bez pogovora tačni.

Na primeru šaha, gde postoje programi koji pobeđuju svetske prvake, gde računar uspešno radi ono čemu smo ga naučili, nameće se zaključak da je šah u stvari jedna prosta igra i da će čovek da izmišlja neke nove (složenije) igre, koje računar neće moći da igra sa nama.

Govoreći o visokom obrazovanju i njegovoj reformi u Srbiji profesor Stanković kaže da je ulaganje u nauku i obrazovanje i njegova harmonizacija sa „ostatkom sveta" uslov za dolaženje do takvog pogleda na svet, koji omogućava da ovde imamo one koji sa otvorenim očima jasno vide kuda idu, i jasno znaju šta hoće da urade.

Urednik: Radoslav Moskovlić