Сврха овог програмског подухвата јесте да се квалитетна страна филмска остварења посебно прилагоде - описно и дијалошки синхронизују на српски језик и тако учине доступним за слепе.

У синхронизацији учествују професионални глумци, а на такав начин ће у наредних годину дана бити обрађено и презентовано много играних филмова.

Последњи филм Милоша Формана Гојине утваре (Goya's Ghosts, 2006) је костимирана драма смештена у Шпанију, 1792. године.

Период је инквизиције, а шпанска је била нарочито позната по својој окрутности.

Прогоњени су протестанти, јевреји и вештице, али и уметници за чија дела се веровало да заузимају сатиричан став према цркви.

Млада Инес (Натали Портман) је Гојина (Стелан Скарсгард) муза. Једне вечери са пријатељима одлази у гостионицу, где се послужила свињетина коју Инес из неког разлога одбије.

То одбијање није промакло члановима инквизиције који је оптужују за јеврејство и подвргавају мучењу, у чему се истиче брат Лоренцо (Хавијер Бардем).

Инесин отац, у сарадњи са Гојом, неуспешно покуша да је избави из затвора, али под притиском батина и мучења, Инес потписује лажно признање.

Тада њен богати и моћни отац, Томас Билбатуа (Хозе Луис Гомез) одлучује да се освети Лоренцу приморавајући га батинама да потпише документ у коме признаје да му је мајка мајмуница.

Зато он одлази из Шпаније са репутацијом лажова, а Гоја постаје изузетно непопуларан, насликавши веома непријатан портрет краљице Марије Луизе (Бланка Портиљо), под повереништвом њеног супруга, краља Карлоса Четвтртог (Ренди Квејд).

Без обзира на све, Инес, због потписаног признања, и даље остаје у затвору.

Петнаест година касније, док Наполеонове трупе нападају Шпанију и инквизиција коначно бива уништена, Лоренцо је постао следбеник Алијансе и враћа се у домовину.

Он покушава да ослободи Инес из затвора и не очекује да ће га шокирати оно што ће открити.