Трезор

Злостављање - Адаптација истоимене приповетке. Андрић постепено открива у каквом брачном паклу живи Аница Зерековић. Њен супруг Андрија припада угледним грађанима, а до статуса уваженог привредника дошао је великим трудом и радом. Њихов брак, у очима јавности, сасвим је успео. Али, оно што се дешава сваке вечери, када Андрија постепено показује своје право лице, када с њега скине маску притворности и лицемерја и када се покаже његова права природа, гуши Аницин живот и претвара га у бескрајну мору. После две године таквог живота она напушта Андрију; иако остаје без материјалне сигурности, осуђена од малограђанске средине, успева да пред собом разјасни период живота који је прошао.

* Улоге Александар Берчек, Весна Тривалић
* Писац Иво Андрић, адаптација и режија Петар Зец, камера Милош Спасојевић, сценографија Дагмар Стојановић, костим Мира Чохаџић; звук Драгослав Симић, Велибор Хајдуковић; монтажа Иванка Правица, уредник Радомир Путник
* Премијерно емитовано 09.11.1992, Редакција играног програма, уредник Милован Витезовић.

Из критике: "У скици под називом "Бракови", Иво Андрић је записао да су дволични, више прикривени него очигледни, односи у грађанском браку мистерије у које нит вреди нити је захвално превише завиривати. Можда се, парадоксално, управо у томе крије разлог због којег је овај мајстор психолошке нијансе, у приповеци, Злостављање, једну од ових собних мистерија покушао да расветли продубљивањем типизираних карактера и исто такве ситуације у брачној вези као круни врлог и непомученог грађанског живота. Испоставља се да односи постављени на овај начин савршено одговарају медију на који, пишући, најталентованији меланхолик на Балкану није ни помишљао. Друга телевизијска екранизација Злостављања у режији и драматизацији Петра Зеца, опет, није превише чврсто везана законима телевизијске драматургије.

Предност композиције ТВ драме Петра Зеца, засноване на монолозима и дијалошким сценама - реминисценцијама, огледа се у отварању простора за глумачку игру. Поступак паралелног вођења радње (исповести разведених супружника) и флешбекова искоришћен је за грађење напетости. Мономанија ситног индустријалца у тумачењу Александра Берчека, тако добија обрисе "Др Џекила и мистер Хајд". С друге стране, малим средствима која стоје на располагању инвертрираној личности, Весна Тривалић је остварила улогу супруге која живи у сенци тамне стране човека, који је превише дуго обуздавао своје страсти." (В. Јаковљевић, "Борба", 11. новембар 1992).