ТВ фељтон: Мијач

Прослављени редитељ није отишао из позоришта - ако је уопште отишао - ни љут ни озлојеђен, него задовољан и спокојан: све што је имао и добио, како каже, добио је у позоришту.

У исповести Слободану Савићу, Дејан Мијач прича како је жарко желео да постане глумац, после једне школске представе у Ваљеву у којој је играо главну улогу, али се - "због стаса и гласа" - ипак определио за режију. По завршетку гимназије, годину дана се спремао за пријемни испит, између осталог, гледајући и како Гавела држи пробе у Народном позоришту.

Говори и о томе шта је као асистент Мати Милошевићу научио о раду с глумцима и како је, стрпљивим истраживањима, дошао до редитељских решења у кључним поставкама Стерије и Нушића. Потом објашњава како је, и зашто, представа "Голубњача" изазвала политичке потресе и смрт тадашњег управника Српског народног позоришта, а "Ваљевска болница" љутњу пријатеља Добрице Ћосића.

Мијач открива с којим текстовима није успео да изађе на крај и одговара на питања да ли је заиста годинама "из сенке владао београдским позориштима", како га је Зоран Ђинђић убедио да се прихвати функције председника УО РТС-а и шта је, по његовом мишљењу, преовлађујуће осећање у Србији деценију након "демократских промена и освајања слободе".

Аутор и уредник: Слободан Савић