понедељак, 09. авг 2010, 10:28
Еко караван: (Не)укротиви Лим
Лим важи за једну од најатрактивнијих река за сплаварење и развој тог атрактивног спорта и туризма уопште. Дуг је 220 километара и протиче кроз 4 државе: Црну Гору, Албанију, Србију и Босну и Херцеговину.
У Србији се налази прелепа Куманичка клисура, где је и државна граница са Црном Гором. Лим, потом, улази у Бродаревску котлину, после које се речне обале поново сужавају да би се отвориле у Пријепољско поље, где се Лиму придружује речица Милешевка.
Од када је најављено да канадска и италијанска компанија треба на Лиму да граде неколико хидроцентрала, у Пријепољу и суседном Бродареву страсти се не стишавају.
Да ли ће Лим, та "жила куцавица Полимља", изградњом хидроцентрала бити зауздан, укроћен, еколошки и естетски наружен? Да ли ће градњом брана та река бити очишћена од разноразног отпада, а обале уређене? Да ли ће то допринети развоју туризма и читавог тог краја?
Еколози, љубитељи природе, риболовци, сплавари и многи други окупљени око Координационог одбора за заштиту и очување реке Лим, у акцији Стоп бранама, прикупили су неколико хиљада потписа грађана који се противе градњи 4 бране на Лиму. Сматрају да ће се тиме нарушити приобаље, биљни и животињски свет, да ће Лим постати мртва река и да ће, како тврде, доћи до промене микроклиме и појаве магле, што ће утицати на здравље људи.
Канадска фирма "РЕВ д.о.о Београд", чији власник је Reservoar Capital Corporation добила је енергетске дозволе Министарства за рударство и енергенитику Србије за градњу 2 хидроелектране код Бродарева. И италијанска фирма "Енервода и - ви" је, такође, добила две енергетске дозволе.
Представници тих фирми сматрају да се неће битно променити природни амбијент, да ће будућа акумулациона језера пружити могућност за развој туризма, да управо таквим инвестицијама Србија повећава производњу електричне енергије из чистих, обновљивих извора и да је управо градња хидроелектране на опште добро грађана, општине и државе.
(Не)укротиви Лим је прича о еколошким и економским аргументима "за и против" градње брана на Лиму, али је и прича о човеку и реци, о оним људима који цене ту реку и уживају у њеним чарима, којима Лим представља, као што је њиховим прецима некада, реку живота и опстанка.
Аутор емисије Драгана Васиљевић, сниматељ Александар Агбаба, монтажер Милица Живојиновић.
STOP BRANAMA
Protokol iz Kjota kaže da je svaka reka u svetu slobodna i da se ne sme pregrađivati. Protokol se zalaže za mini hidrocentrale od 10 do 20 MW, za koje nisu potrebne brane.
Ogromne brane će stvoriti akumulacijska jezera iz kojih će se oslobađati metan koji je 25 puta štetniji od ugljen dioksida u procesu stvaranja efekta staklene bašte, kao i vodena para, tj. magla koja doprinosi čak 60 % u stvaranju efekta staklene bašte.
Prema saznanjima EU, Direktiva o trgovanju emisijama ima listu projekata koji se ne mogu financirati zbog ekoloških uslova (nuklearke, eksploatacija šuma i dr.). Među tim isključenim projektima su i veliki hidroenergetski projekti (veći od 20MW) koji ne zadovoljavaju kriterijum Svetske komisije za brane.
Svetska komisija za brane (The World Commission on Dams) procenjuje da od 1-28% ukupne svetske emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte potiče iz hidroakumulacija. U nekim slučajevima emisije iz akumulacija mogu biti jednake ili veće od onih iz termoelektrana na ugalj ili gas.
Velike hidrocentrale izazivaju probleme oko uređenja vodotokova, narušavaju pejzaž, utiču na floru i faunu, na emisiju gasova staklene bašte (metan koji se oslobađa sa poplavljenog zemljišta), utiču na kvalitet pitke vode (promene u rastvorenim materijama u vodi i nivou kiseonika, prisustvu otrovnih materija, promene u temperaturi i kiselosti, zamućenosti i drugo) i stvaraju buku i negativan vizuelni efekat za stanovnike u okolini. Velike brane mogu izazvati preseljenja hiljada ljudi, razarajući njihove živote i zajednice.
Obezbeđivanje odgovarajućih kompenzacija, preseljenje i obnova, dokazano je, mogu biti veoma teški i, u mnogim slučajevima, zajednice pogođene ovakvim projektima ostaju u mnogo težem položaju nego što su bile pre projekta.
Podrška izgradnji
Prostornim planom Republike Srbije, Prijepolje je predstavljeno kao pasivan kraj,kraj u kome nema nikakvih uslova za razvoj industrije.Ostavljena je mogucnost za korišćenje prirodnih potencijala ovog područija. Lim kao veliki hidroenergetski potencijal treba iskoristiti, zaposliti ljude i iskoristiti ono što nam pruža kao takav. Svaka strana investicija u ovaj kraj, pogotovo zapadna,donosi sigurnost i mogucnost dolaska još veceg broja kompanija, čime se otvaraju nova radna mesta i stvara jedna bolja bezbedonosna situacija. Izgradnja brana neće narušiti životnu sredinu,naprotiv, doći će čak i do povećanja biljnog pokrivača a i do povećanja prirasta šuma u ovom područiju, a znamo šta šume znače čoveku i planeti.Velika podrška za izgradnju brana.
download emisije
A gde je ovde link ka preuzimanju sadrzaja emisije za nas koji bi naknadno da pogledamo tu emisiju?
Moze li se ova emisija downlodovati u bilo kom formatu?
Polimci
Mi rodjeni Polimci tj. u Polimlju u prelepoj dolini Lima,najlepsoj reci Evrope,ne cemo dopustiti da uniste lepotu te reke i ostanemo bez drazi te predivne reke.Za nas je lepse od mora.Leti se kupamo u njemu uz temperaturu vode izmedju 22 i 25°C. Uzivamo uplivanje niz njenje brzakebukove,uzivamo u suncanju na Limskom predivnom sitnom pesku /kumu/,odmaramo i uzivamo u hladu njegovih topola,vrba i drugog drveca,splavarenju ,plovljenjem kajacima itd. Ne smemo to izgubiti i lisiti tog zadovoljstva buduce generacije koje dolaze.
коментари