ponedeljak, 09. avg 2010, 10:28
Eko karavan: (Ne)ukrotivi Lim
Lim važi za jednu od najatraktivnijih reka za splavarenje i razvoj tog atraktivnog sporta i turizma uopšte. Dug je 220 kilometara i protiče kroz 4 države: Crnu Goru, Albaniju, Srbiju i Bosnu i Hercegovinu.
U Srbiji se nalazi prelepa Kumanička klisura, gde je i državna granica sa Crnom Gorom. Lim, potom, ulazi u Brodarevsku kotlinu, posle koje se rečne obale ponovo sužavaju da bi se otvorile u Prijepoljsko polje, gde se Limu pridružuje rečica Mileševka.
Od kada je najavljeno da kanadska i italijanska kompanija treba na Limu da grade nekoliko hidrocentrala, u Prijepolju i susednom Brodarevu strasti se ne stišavaju.
Da li će Lim, ta "žila kucavica Polimlja", izgradnjom hidrocentrala biti zauzdan, ukroćen, ekološki i estetski naružen? Da li će gradnjom brana ta reka biti očišćena od raznoraznog otpada, a obale uređene? Da li će to doprineti razvoju turizma i čitavog tog kraja?
Ekolozi, ljubitelji prirode, ribolovci, splavari i mnogi drugi okupljeni oko Koordinacionog odbora za zaštitu i očuvanje reke Lim, u akciji Stop branama, prikupili su nekoliko hiljada potpisa građana koji se protive gradnji 4 brane na Limu. Smatraju da će se time narušiti priobalje, biljni i životinjski svet, da će Lim postati mrtva reka i da će, kako tvrde, doći do promene mikroklime i pojave magle, što će uticati na zdravlje ljudi.
Kanadska firma "REV d.o.o Beograd", čiji vlasnik je Reservoar Capital Corporation dobila je energetske dozvole Ministarstva za rudarstvo i energenitiku Srbije za gradnju 2 hidroelektrane kod Brodareva. I italijanska firma "Enervoda i - vi" je, takođe, dobila dve energetske dozvole.
Predstavnici tih firmi smatraju da se neće bitno promeniti prirodni ambijent, da će buduća akumulaciona jezera pružiti mogućnost za razvoj turizma, da upravo takvim investicijama Srbija povećava proizvodnju električne energije iz čistih, obnovljivih izvora i da je upravo gradnja hidroelektrane na opšte dobro građana, opštine i države.
(Ne)ukrotivi Lim je priča o ekološkim i ekonomskim argumentima "za i protiv" gradnje brana na Limu, ali je i priča o čoveku i reci, o onim ljudima koji cene tu reku i uživaju u njenim čarima, kojima Lim predstavlja, kao što je njihovim precima nekada, reku života i opstanka.
Autor emisije Dragana Vasiljević, snimatelj Aleksandar Agbaba, montažer Milica Živojinović.
STOP BRANAMA
Protokol iz Kjota kaže da je svaka reka u svetu slobodna i da se ne sme pregrađivati. Protokol se zalaže za mini hidrocentrale od 10 do 20 MW, za koje nisu potrebne brane.
Ogromne brane će stvoriti akumulacijska jezera iz kojih će se oslobađati metan koji je 25 puta štetniji od ugljen dioksida u procesu stvaranja efekta staklene bašte, kao i vodena para, tj. magla koja doprinosi čak 60 % u stvaranju efekta staklene bašte.
Prema saznanjima EU, Direktiva o trgovanju emisijama ima listu projekata koji se ne mogu financirati zbog ekoloških uslova (nuklearke, eksploatacija šuma i dr.). Među tim isključenim projektima su i veliki hidroenergetski projekti (veći od 20MW) koji ne zadovoljavaju kriterijum Svetske komisije za brane.
Svetska komisija za brane (The World Commission on Dams) procenjuje da od 1-28% ukupne svetske emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte potiče iz hidroakumulacija. U nekim slučajevima emisije iz akumulacija mogu biti jednake ili veće od onih iz termoelektrana na ugalj ili gas.
Velike hidrocentrale izazivaju probleme oko uređenja vodotokova, narušavaju pejzaž, utiču na floru i faunu, na emisiju gasova staklene bašte (metan koji se oslobađa sa poplavljenog zemljišta), utiču na kvalitet pitke vode (promene u rastvorenim materijama u vodi i nivou kiseonika, prisustvu otrovnih materija, promene u temperaturi i kiselosti, zamućenosti i drugo) i stvaraju buku i negativan vizuelni efekat za stanovnike u okolini. Velike brane mogu izazvati preseljenja hiljada ljudi, razarajući njihove živote i zajednice.
Obezbeđivanje odgovarajućih kompenzacija, preseljenje i obnova, dokazano je, mogu biti veoma teški i, u mnogim slučajevima, zajednice pogođene ovakvim projektima ostaju u mnogo težem položaju nego što su bile pre projekta.
Podrška izgradnji
Prostornim planom Republike Srbije, Prijepolje je predstavljeno kao pasivan kraj,kraj u kome nema nikakvih uslova za razvoj industrije.Ostavljena je mogucnost za korišćenje prirodnih potencijala ovog područija. Lim kao veliki hidroenergetski potencijal treba iskoristiti, zaposliti ljude i iskoristiti ono što nam pruža kao takav. Svaka strana investicija u ovaj kraj, pogotovo zapadna,donosi sigurnost i mogucnost dolaska još veceg broja kompanija, čime se otvaraju nova radna mesta i stvara jedna bolja bezbedonosna situacija. Izgradnja brana neće narušiti životnu sredinu,naprotiv, doći će čak i do povećanja biljnog pokrivača a i do povećanja prirasta šuma u ovom područiju, a znamo šta šume znače čoveku i planeti.Velika podrška za izgradnju brana.
download emisije
A gde je ovde link ka preuzimanju sadrzaja emisije za nas koji bi naknadno da pogledamo tu emisiju?
Moze li se ova emisija downlodovati u bilo kom formatu?
Polimci
Mi rodjeni Polimci tj. u Polimlju u prelepoj dolini Lima,najlepsoj reci Evrope,ne cemo dopustiti da uniste lepotu te reke i ostanemo bez drazi te predivne reke.Za nas je lepse od mora.Leti se kupamo u njemu uz temperaturu vode izmedju 22 i 25°C. Uzivamo uplivanje niz njenje brzakebukove,uzivamo u suncanju na Limskom predivnom sitnom pesku /kumu/,odmaramo i uzivamo u hladu njegovih topola,vrba i drugog drveca,splavarenju ,plovljenjem kajacima itd. Ne smemo to izgubiti i lisiti tog zadovoljstva buduce generacije koje dolaze.
komentari