петак, 27. дец 2019, 13:00
Моја лепа Србија: Зрењанин, други део
Када су четири коња дебела кренула преко Бегеја, један је пегави чилаш, копитом тако љутито ударио у камен да су се звезде над Банатом ускомешале као светлеће ђинђуве у божићној котарици.
Бегеј се тада таласасто насмешио и мирно пошао ка Тиси, а град Петровград, првином велики Бечкерек а потоњи Зрењанин, весело је намигнуо банатској луни.
Право је казати, град на Бегеју. Зато што је Бегеј старији од Зрењанина. Помиње се у 12. веку, два века пре помињања града.
Из вечери у вече, градска кућа отвара своје ружичасто-зелене очи. Господари трагом уз саслужење красних зграда позоришта, музеја, библиотеке и католичке катедрале. Пут југа, пружила се Улица Александра Карађорђевића, градска променада. И у њој десетине прочеља са прекрасним орнаментима, букет зграда лепих као зидане руже. Многе међу њима су под заштитом државе.
коментари