среда, 15. мар 2017, 13:25
Траг: Звечан, град вечан
Kада се уђе у долину Ибра започиње духовно путовање кроз Србију из времена Немањића. Била је место устоличења српских владара и чувар српских светиња, манастира Студенице, Жиче, Сопоћана, Ђурђевих Ступова, Бањске...
Улаз у долину, на десној обали Ибра, чува средњовековно утврђење Маглич. На караванском путу био је на удару нападача, нису га заобишли ратови, устанци и буне. Опстао је захваљујући неприступачности и магли која га често обавија и по којој је и добио име.
Строгост планина и окомите стена ублажава легенда о Долини Јоргована која каже да је Урош I засадио јорговане како би читаву долину белих и плавих цветова поклонио својој изабраници Јелени Анжујској.
Сматра се да је најзначајније утврђење немањићке државе Звечан. Овај римски, византијски и српски средњовековни град налази се на Косову и Метохији, на врху вулканске купе, која се на висини од око 800 метара уздиже изнад ушћа реке Ситнице у Ибар. Звечан се први пут помиње у пограничним борбама Срба са Византинцима на Косову Пољу између 1091. и 1094. године.
Кнегиња Милица донела је овај град у мираз кнезу Лазару, а он га касније даје свом зету, кнезу Муси. У Звечану су слављене српске победе. После династичких сукоба око престола, Звечан постаје и гробница Милутиновог сина Константина. Непуну деценију касније и Стефана Дечанског, кога је заточио син, цар Душан. Страдао је насилном смрћу, у кули која још одолева времену.
Многи показатељи и записи путописаца говоре да је ово војно утврђење са војном управом, и седиште управне власти жупе које убрзо прераста и у дворски замак.
Упркос војној намени, у подожју се развија подграђе у коме се становништво бави земљорадњом, сточарством и занатством. Начин живота цивила и војске био је регулисан Душановим закоником. Тако је уведена обавеза градозиданија, грађење тврђава, замкова и војних фортификација у којима је често учествовало и по десет хиљада људи; и градобљуденија, односно обезбеђивање сталних посада за чување и одбрану градова.
Екипа емисије "Траг" истраживала је колико је била снажна српска средњовековна војска у поређењу са другим војскама на европском простору, да ли је такмац у наоружању и ко све поред војске креће у ратни поход.
Аутор: Радица Смиљковић
Сниматељ: Димитрије Хаџи Николић
Уредник: Љубисав Алексић
Одговорни уредник редакције Актуелности: Драган Стојановић
коментари