100 сенки над Београдом: Прича о Мустафи Голубићу, 1. део

Ово је тешка прича за приповедање, јер нема важнијег политичког догађаја у првој половини двадесетог века, у којем Мустафа Голубић није учествовао, а животни мозаик овог човека, уколико икада буде склопљен до краја, биће драгоцен за разумевање, наизглед неповезаних тема.

Иако је прошло више од седам деценија од његове смрти, чини се да још увек не знамо довољно, ни о Голубићу, ни о догађајима који су определили судбину српског народа и државе. Из ових разлога је примерено да најпре наведемо оно што знамо о Мустафи Голубићу, муслиману и српском патриоти, хајдуку, револуционару, комунистичком оперативцу и човеку са стотину лица и псеудонима.

Мустафа је рођен октобра 1889. или јула 1891. године у Херцеговини, у месту Столац. Отац му беше Мухамед, а мајка Нура Голубић. Младић се школује у Сарајеву где постаје припадник "Младе Босне", а због својих идеала, Мустафа је избачен из школе. Попут десетина земљака, Голубић долази у Београд, где десетине одважних младића планира ослобођење и уједињење свих јужних Словена.

Мустафа, јак физички и умно, ступа у четнички одред Војислава Танкосића и истиче се у борби на Мердару. Иако млад, Голубић је као Комита огуглао на смрт и ратне страхоте, идеолошки прихватајући "нужне жртве".

Занимљиво је да је Мустафа, у време Првог светског рата, у специјалној мисији, у Русији регрутовао и у Србију упутио 3500 добровољаца. Са српском војском, прелази Албанију на страдалном путу за Грчку, у којој се десила прва у низу контроверзи у вези са Голубићем...