100 senki nad Beogradom: Priča o Mustafi Golubiću, 1. deo

Ovo je teška priča za pripovedanje, jer nema važnijeg političkog događaja u prvoj polovini dvadesetog veka, u kojem Mustafa Golubić nije učestvovao, a životni mozaik ovog čoveka, ukoliko ikada bude sklopljen do kraja, biće dragocen za razumevanje, naizgled nepovezanih tema.

Iako je prošlo više od sedam decenija od njegove smrti, čini se da još uvek ne znamo dovoljno, ni o Golubiću, ni o događajima koji su opredelili sudbinu srpskog naroda i države. Iz ovih razloga je primereno da najpre navedemo ono što znamo o Mustafi Golubiću, muslimanu i srpskom patrioti, hajduku, revolucionaru, komunističkom operativcu i čoveku sa stotinu lica i pseudonima.

Mustafa je rođen oktobra 1889. ili jula 1891. godine u Hercegovini, u mestu Stolac. Otac mu beše Muhamed, a majka Nura Golubić. Mladić se školuje u Sarajevu gde postaje pripadnik "Mlade Bosne", a zbog svojih ideala, Mustafa je izbačen iz škole. Poput desetina zemljaka, Golubić dolazi u Beograd, gde desetine odvažnih mladića planira oslobođenje i ujedinjenje svih južnih Slovena.

Mustafa, jak fizički i umno, stupa u četnički odred Vojislava Tankosića i ističe se u borbi na Merdaru. Iako mlad, Golubić je kao Komita oguglao na smrt i ratne strahote, ideološki prihvatajući "nužne žrtve".

Zanimljivo je da je Mustafa, u vreme Prvog svetskog rata, u specijalnoj misiji, u Rusiji regrutovao i u Srbiju uputio 3500 dobrovoljaca. Sa srpskom vojskom, prelazi Albaniju na stradalnom putu za Grčku, u kojoj se desila prva u nizu kontroverzi u vezi sa Golubićem...