Време је за бебе

Мају (30 година) и Милоша (27 година) Игњатовића из београдског насеља Калуђерица смо упознали када им се родило прво дете, Сергеј. Пре скоро четири године, Маја је била млада запослена жена која је градила своју каријеру економисте и неговала своју велику љубав - глуму у аматерском позоришту. Милош, аутоелектричар, имао је већ запослење. Живели су безбрижно, често путовали и излазили са друштвом, а родитељство им је била једина неостварена жеља. Трудноћа је дошла баш онда кад су пожелели и била је лака за маму, као и порођај. Сергеј је мами и тати донео радост какву никада раније нису ни наслућивали али и много стресних ситуација које родитељи првог детета проживљавају због претеране бриге и неискуства. Са сваким даном су се опуштали, а Сергеј је данас веома весело и лепо васпитано дете.

У међувремену је фирма у којој је Маја радила затворена, за глуму се више није имало времена, а са новим пословима је требало уклапати обавезе око детета. Ипак, главни разлог да Игњатовићи не размишљају о другом детету је био тај што су се бојали да ли ће друго дете моћи да воле и да му се посвете као што су првом. Тек, једне вечери су све своје сумње, страхове и неразумна оправдања да немају више деце погледали у новом светлу и решили да поново постану родитељи.

На другу трудноћу нису дуго чекали, а кад су саопштили својим породицама лепе вести, сви су се обрадовали више него првог пута јер им је ова беба била веће изненађење него Сергеј. Опет је Маја лако носила трудноћу, али се у последњем триместру појавио гестацијски дијабетес. То је изискивало нов дијететски режим, што овој савесној и дисциплинованој жени није тешко пало.

Два дана је фалило од пуних 40 недеља када је Мају пробудио порођајни бол. Милош се овога пута успаничио више него када ју је пре 3,5 године возио у породилиште, али је стоички све поднео док Маја није ушла у порођајни бокс, па је онда и он био збринут седативима које су му дали у ходнику болнице. После само сат времена од пријема, свет је угледао леп и крупан дечак Стефан. Исто узбуђење, иста радост и иста љубав коју су већ једном осетили ови млади људи, поново их је преплавила.

Док у наручјима држе своју двојицу синова, Игњатовићи своју претходну одлуку да немају деце после Сергеја коментаришу са неверицом да су икада тако нешто могли и да помисле. Шта више, сада им није страна помисао да за коју годину поново прођу кроз неописиву радост чекања и рођења детета.