Vreme je za bebe

Maju (30 godina) i Miloša (27 godina) Ignjatovića iz beogradskog naselja Kaluđerica smo upoznali kada im se rodilo prvo dete, Sergej. Pre skoro četiri godine, Maja je bila mlada zaposlena žena koja je gradila svoju karijeru ekonomiste i negovala svoju veliku ljubav - glumu u amaterskom pozorištu. Miloš, autoelektričar, imao je već zaposlenje. Živeli su bezbrižno, često putovali i izlazili sa društvom, a roditeljstvo im je bila jedina neostvarena želja. Trudnoća je došla baš onda kad su poželeli i bila je laka za mamu, kao i porođaj. Sergej je mami i tati doneo radost kakvu nikada ranije nisu ni naslućivali ali i mnogo stresnih situacija koje roditelji prvog deteta proživljavaju zbog preterane brige i neiskustva. Sa svakim danom su se opuštali, a Sergej je danas veoma veselo i lepo vaspitano dete.

U međuvremenu je firma u kojoj je Maja radila zatvorena, za glumu se više nije imalo vremena, a sa novim poslovima je trebalo uklapati obaveze oko deteta. Ipak, glavni razlog da Ignjatovići ne razmišljaju o drugom detetu je bio taj što su se bojali da li će drugo dete moći da vole i da mu se posvete kao što su prvom. Tek, jedne večeri su sve svoje sumnje, strahove i nerazumna opravdanja da nemaju više dece pogledali u novom svetlu i rešili da ponovo postanu roditelji.

Na drugu trudnoću nisu dugo čekali, a kad su saopštili svojim porodicama lepe vesti, svi su se obradovali više nego prvog puta jer im je ova beba bila veće iznenađenje nego Sergej. Opet je Maja lako nosila trudnoću, ali se u poslednjem trimestru pojavio gestacijski dijabetes. To je iziskivalo nov dijetetski režim, što ovoj savesnoj i disciplinovanoj ženi nije teško palo.

Dva dana je falilo od punih 40 nedelja kada je Maju probudio porođajni bol. Miloš se ovoga puta uspaničio više nego kada ju je pre 3,5 godine vozio u porodilište, ali je stoički sve podneo dok Maja nije ušla u porođajni boks, pa je onda i on bio zbrinut sedativima koje su mu dali u hodniku bolnice. Posle samo sat vremena od prijema, svet je ugledao lep i krupan dečak Stefan. Isto uzbuđenje, ista radost i ista ljubav koju su već jednom osetili ovi mladi ljudi, ponovo ih je preplavila.

Dok u naručjima drže svoju dvojicu sinova, Ignjatovići svoju prethodnu odluku da nemaju dece posle Sergeja komentarišu sa nevericom da su ikada tako nešto mogli i da pomisle. Šta više, sada im nije strana pomisao da za koju godinu ponovo prođu kroz neopisivu radost čekanja i rođenja deteta.