Анђели Голије

У десетак села на Голији, у кућама саграђеним у стилу старе српске архитектуре, месту рођења Растка Немањића, потоњег Св. Саве, првог архиепископа, одрастају деца која у 21. веку путују до школе пешачећи, најпре 5-6 километара до аутобуса, а након 20 км вожње, поново неколико километара до школе у Студеници или Девићима.

Само 24 километара пута који треба асфалтирати решило би проблем путовања до школе овим ведрим, радозналим и вредним ђацима. Нетакнута природа, прекрасна језера и лепота река Студенице, Моравице и Голијске реке не олакшавају путовање ђацима пешацима.

Устајање пре свитања и враћање кући касно поподне захтевним путем, не ремети их да завршавају школске обавезе и друге послoве на имању.

Једина голијска школа са једним мешовитим одељењем грца под теретом старости и небриге одговорних. Опстаје захваљујући храброј и неуморној учитељици и њеним вредним ученицима. Наставвљају да раде упркос недостатку наставног материјала, струје, учионицама које прокишњавају. Радују се новом дану иако се осећају помало заборављено од стране општине и државе.

Филм је реализован уз помоћ дописништва РТС-а у Јагодини.

Сценарио и режија: Мирослав Мики Андрић
Сниматељ: Небијша Ристић
Монтажа: Зоран Пауновић

број коментара 2 Пошаљи коментар
(уторак, 27. јан 2015, 22:48) - anonymous [нерегистровани]

@

@sasa
Bas tako.
Sve je izvrnuto naopako, najgorima se posvecuje najvise paznje, najvise se oni cuju, non stop nesto kukaju samo se njima placa i udovoljava.
Suprotno od toga, oni koji zive najteze i najskromnije njima mediji ne posvecuju nikakvu paznje. Ova reportaza je izuzetak i sve pohvale autorima.
Ali ono sto je prednost ove dece je sto zive zdravije.

(уторак, 27. јан 2015, 16:35) - Sasa [нерегистровани]

ovo je Srbija

Ovu reportazu bi trebalo svako da pogleda. Prica koja kod svakog normalnog coveka treba da izazove emocije. Ovoj divnoj deci zaista nije lak zivot. Vazno da gospoda iz vlasti ne moraju ovakvim putevima da idu na svoj teski posao. Zalosno je sto su ovakva deca i ljudi zaboravljeni i prepusteni sami sebi a mnogi koji to ne zasluzuju ne silaze sa televizija pa tako i ovakve price budu prava retkost. Svaka cast za onoga ko je ovo snimio. Srbija je mnogo koristila od ovog kraja (Srbija sume su odsekle po ovim terenima ko zna koliko miliona kubika gradje). Zato je zalosno da drzava ne moze da se oduzi ovom kraju sa tih 20 km puta vec se samo seti zitelja tog kraja kad treba da ga zove u rat ili kad treba porez da se uzme. Nadam se da ce neko da se dozove pameti i bar pokusa da ucini nesto za ove napacene ljude