Еко караван: Караванским путем

Кренули смо једним од тих караванских путева „царском џадом", кроз Полимље којом је у Средњем веку роба стизала и одлазила за Дубровник. Манастир Милешева се у старим списима помиње као важна станица. Десно пут води за Сјеницу, а лево се иде за село Хисарџик.

Из ових крајева су одлазили кожа, вуна, восак, олово... Са Приморја је стизала со.

Некадашњи „каравански пут" нас је повео до старог средњовековног града-тврђаве Милешевца који је из XIV века и својим изгледом доминира на врху каменог гребена. Утврђење је, како се претпоставља настало или упоредо са градњом манастира или нешто касније, можда још средином XIII века. У историјским изворима се као тврђава помиње тек 1444. године.

Било је то седиште жупе Црна стена, али је много значајнија његова улога не само у одбрани манастира Милешева него и важног караванског пута Котор-Пријепоље-Скопље.

Градитељи су Милешевац идеално прилагодили природном простору. На врху је литице, а приступ му је могућ само са једне - јужне стране. Већи део тврђаве је очуван као споменик културе и под заштитом је државе.

Повољан географски положај Полимља, плодно тло поред Лима и његових притока, важне саобраћајнице и близина дубровачког пута били су пресудни за насељавање ових области и развој тровине.

Након турског освајања средњевековног града-тврђаве Милешевац, подно зидина је саграђена прва џамија у средњем Полимљу, коју познати путописац из XVII века Евлија Челебија назива "Фатиховом" - тј. Султана Мехмеда I...

Назив Хисарџик се очувао у иману села подно тврђаве у коме живи око 250 становника. Људи се баве пољопривредом, сточарством, производе одличан мед и сушено воће.

Мантије су у овом крају једно од омиљених, традиционалних јела. Могу бити са сиром или месом.

Само у Хисарџику се припрема сита - енергетски напитак који по боји и густини подсећа на карамел, а када се разблажи са водом добија се укусно освежавајуће пиће - водњика.

Аутор емисије Драгана Васиљевић, сниматељ Александар Агбаба, монтажер Милица Живојиновић.