У почетку беше реч - Мирослављево јеванђеље

Не постоје писани трагови о теме како је и када Мирослављево јеванђеље доспело у Манастир Хиландар. Претоставља се да га је тамо донео Стефан Немања приликом оснивања манастира као једну од владарских регалија.

Не зна се када је тачно Мирослављево јеванђеље премештено са олтара у манастирску библиотеку. Тамо се, по свему судећи налазило и у зиму 1845/46 године, када је манастир посетила руска духовна мисија на челу са архимандритом, касније владиком кијевским Порфиријем Успенским. Порфирије Успенски је том приликом дошао у контакт са до тада невиђеним јеванђелистаром. Одушевљен лепотом рукописа и свестан да читаву књигу неможе однети са собом, исекао је ножем један лист и однео га у Русију. Од 1883. године, лист се чува у Императорској јавној библиотеци, данас Руској националној библиотеци у Петровграду, у збирци Порфирија Успенског. Ово је био први у низу нелогичних поступака, који ће пратити Мирослављево јеванђеље током наредних 160 година, практично до дана данашњег. Свештеник је исекао лист из Свете књиге и понео га са собом. Међутим, управо тај украдени лист пронео је глас о једном крајње необичном рукопису који се чува у манастиру Хиландар.

После дугих преговора и великог залагања водећих српских слависта тог доба, као и епископа Димитрија Павловића, каснијег првог патријарха уједињеног српства, 1896. године, краљ Александар Обреновић посећује манастир Хиландар. Дарива 15.000 динара у злату, како би Хиландар платио нагомилане дугове. Хиландарци су му, у знак захвалности, а по свему судећи, како је унапред било договорено, даривали два своја највреднија писана документа - Мирослављево јеванђеље и Оснивачку повељу Симеона Немање.

Исте године Љуба Стојановић путује у Беч и штампа о трошку Краља Александра прво фототипско издање Мирослављевог јеванђења, децембра исте године, Љубомир Ковачевић, тадашњи министар просвете један примерак књиге односи у манастир Хиландар, а остале краљ Александар дели водећим светским културним институцијама, државницима и домаћим научницима.

28. маја 1903. године, током Мајског преврата, Мирослављево јеванђеље налазило се у дворском сефу краља Александра Обреновића, у друштву свог вековног садруга - Хиландарске повеље Симеона Немање. Биле су то једине две ствари које су нестале из дворског сефа током те крваве ноћи. Хиландарска повеља је враћена Народном музеју септембра 1903. године али од Јеванђеља нема ни трага ни гласа... Потрага за светом књигом се наставља у српској јавности и штампи наредних 10 година.

Али, политичка ситуација почиње да се погоршава, избијају Балкански ратови и за њима Први светски рат. Јеванђеље силази са насловних страница српске штампе. Уступа месту рату и крви.