среда, 16. окт 2013, 11:10
Балкан: Покорност и толеранција
Верске и друштвене односе у Османском царству карактерисала је покорност муслимана и султана Алаху, и покорност хришћана муслиманима.
Турским освајањем Константинопоља угасила се најзначајнија црква на Истоку подигнута у славу Христа. Византијског Василевса заменио је турски султан, који је тако својој титули халифе, следбеника пророка Мухамеда, придодао и достојанство византијског цара.
Монотеисте хришћане и јевреје муслимани су називали зимије, дими или ахл ал дими - народ уговора. Као такви уживали су правно прописану верску толеранцију у земљама које су освојили муслимани али су се, за узврат, како се тумачило, сложили са позицијом потчињености која је подразумевала плаћање главарине и дређене друштвене рестрикције. За узврат, зимије су имале животну сигурност, безбедност својине, заштиту од непријатеља, слободу богослужења и унутрашњу аутономију у њиховим заједничким пословима. Међутим, у пракси није све увек било тако....
коментари