Закон је нејасан и још увек је све на одлуци породице која у једном тешком моменту треба да одлучи да ли ће дати орган свог најближег који је преминуо. У том тешком моменту где су минути важни, моменту који је врло деликатан и болан и за лекаре и за породицу - треба донети одлуку да се орган да некоме коме треба да спасе живот. Уз сагласност породице, ову емисију репризирамо.

Била сам уз њих након губитка сина и њихове одлуке да дају бубреге свога сина.

Немања Стамболија страдао је у новогодишњој ноћи, на повратку кући, у самом центру Апатина. Приликом пада га је напала група младића и задобио је много повреда на глави. Умро је два дана касније.

Двадесетог дана након његове смрти камера одлази у кућу жалости породице Стамболија. Затиче мук и јад за изгубљеним сином. Породица је очајна и још увек није свесна тога шта јој се догодило. Био је добар дечко. Није био кавгаџија. Напали су га неки младићи од раније познати као изазивачи туча. Био је крупан, здрав, емотиван и пажљив.

Био је и рукометни репрезентативац. Многи су га знали.

Немањини родитељи у првим сатима после вести о смрти доносе врло тешку одлуку. У свом болу, свесни су тога да та њихова одлука спасава животе - поклањају бубреге свог сина.

Емисија је снимљена у Апатину и Новом Саду 2007. године, где у Клиничком центру Војводине срећемо лекаре који су обавили хируршку интерванцију трансплантације бубрега и упознајемо оне којима почиње нормалан живот након успешног пресађивања бубрега. Њих упознаје и Немањина сестра Нина Стамболија.