Zakon je nejasan i još uvek je sve na odluci porodice koja u jednom teškom momentu treba da odluči da li će dati organ svog najbližeg koji je preminuo. U tom teškom momentu gde su minuti važni, momentu koji je vrlo delikatan i bolan i za lekare i za porodicu - treba doneti odluku da se organ da nekome kome treba da spase život. Uz saglasnost porodice, ovu emisiju repriziramo.

Bila sam uz njih nakon gubitka sina i njihove odluke da daju bubrege svoga sina.

Nemanja Stambolija stradao je u novogodišnjoj noći, na povratku kući, u samom centru Apatina. Prilikom pada ga je napala grupa mladića i zadobio je mnogo povreda na glavi. Umro je dva dana kasnije.

Dvadesetog dana nakon njegove smrti kamera odlazi u kuću žalosti porodice Stambolija. Zatiče muk i jad za izgubljenim sinom. Porodica je očajna i još uvek nije svesna toga šta joj se dogodilo. Bio je dobar dečko. Nije bio kavgadžija. Napali su ga neki mladići od ranije poznati kao izazivači tuča. Bio je krupan, zdrav, emotivan i pažljiv.

Bio je i rukometni reprezentativac. Mnogi su ga znali.

Nemanjini roditelji u prvim satima posle vesti o smrti donose vrlo tešku odluku. U svom bolu, svesni su toga da ta njihova odluka spasava živote - poklanjaju bubrege svog sina.

Emisija je snimljena u Apatinu i Novom Sadu 2007. godine, gde u Kliničkom centru Vojvodine srećemo lekare koji su obavili hiruršku intervanciju transplantacije bubrega i upoznajemo one kojima počinje normalan život nakon uspešnog presađivanja bubrega. Njih upoznaje i Nemanjina sestra Nina Stambolija.