Енциклопедија за радознале

Јеврејска гробља

Београд има два јеврејска гробља - старо аскенаско и ново сефардско, а оба су богата вредним уметничким сведочанствима.

Сефардско гробље је видно означено, налази се у Рузвелтовој улици, оно датира из 1888. године. Преко пута овог гробља, у истој улици, налази се, необележено, старије Ашкенаско гробље које је у ствари део београдског Новог гробља, а одвојено је од њега зидом.

Петровдан у Малом Извору

У селима источне Србије, осим култа обредног дрвећа - записа, на ободима села и посебним местима, постављају се дрвени и камени крстови посвећени одређеном светитељу или празнику. Имају сличну улогу као и записи, око њих обилазе литије и на сеоске празнике овде се окупља народ. Ови споменици су различитог изгледа и мајсторске израде, међу њима изузетно добрих и вредних уметничких дела.

Саборна у Вршцу

Данашња Саборна Црква Светог Николе, или Николајевска црква, како је најчешће зову, саграђена је на темељима цркве посвећене истом свецу, а завршена је 1785. године, што је чини знатно старијом од београдске, која је делимично преузела њен архитектурални стил. Иконе и иконостас, осликао је Павел Ђурковић, једна од наших првих академских сликара.

Света Јања Рутошка

Обновљени манастир Свете Јање, уздиже се на остацима старе цркве испод Јањине стене на левој обали Увца, у близини Нове Вароши, коју суоткопали 1993. године стручњаци Народног музеја из Ужица. Међу рушевинама је пронађена часна трпеза састављена из три елемента од мермера, делови чирака и полијелеја, фрагменти керамичких посуда, док су на зидовима у доњим зонама откривени остаци фресака.

За Свету Јању се верује да је била једна од три сестре Светог Саве. У епским песмама о задужбинама Немањића помиње се „Црква Јања у Влаху Староме", а легенде казују о чак девет локација у овом делу Србије, на којима је наводно подигнута богомоља, посвећена овој светитељки, заштитници сточара и хајдука.

Сниматељ: Периша Ђинђић

Уредник и редитељ: Миодраг Зупанц