Predstavnici vlasti i opozicije različito su reagovali na izbor nove Vlade Srbije. Pojedini ministri već su predstavili program i ciljeve ministarstava kojima će rukovoditi.

Ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović izjavila je da će Vlada raditi timski, ali da će svako morati da ima i preuzme stepen odgovornosti za poslove koje prihvata i njihovu realizaciju.

"Sedam miliona ljudi, svi građani Srbije, treba da učestvuju u podizanju zdravstvene zaštite i moj uspeh će biti veći ako budem u tome uspela i ako svi u tome uspemo što je moguće više", rekla je Slavica Đukić Dejanović Tanjugu.

Slavica Đukić Dejanović navodi da će joj prioriteti u radu biti da zakonodavstvo u oblasti zdravlja bude regulisano u skladu sa potrebama građana i da pokuša da promeni utisak građana da se u zdravstvu događaju uglavnom neprijatnosti.

Ministarka zdravlja je rekla da će prvog radnog dana u Ministarstvu najpre pozvati svoje prve saradnike odgovorne za oblast osiguranja, socijalne zaštite, javnog zdravlja, međunarodnu saradnju, inspekcijske poslove, opšte poslove i videti dokle su stigli u realizaciji akata koji obavezuju da zdravstvena zaštita u Srbiji bude što bolja.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Žarko Obradović izjavio je da će nova vlada voditi istu politiku kao i prethodna izvršna vlast i da će nastaviti da sprovodi promene kojima se podiže nivo sistema i vraća vera u obrazovanje.

Obradović je, budući da nastavlja da vodi resor na čijem je čelu bio i u prošloj vladi, istakao da će cilj tog ministarstva i nadalje biti da Srbija na svim nivoima obrazovanja bude deo evropskog prostora i da nema nikakvog razloga za diskontinuitet u toj oblasti.

"Efekti učinjenog će se tek videti u godinama koje dolaze, ali možda je najvažnije što smo napravili strategiju obrazovanja, koju će usvojiti nova vlada", rekao je Obradović Tanjugu odmah po izboru za ministra prosvete.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Goran Knežević najavio je da će zatražiti od Evropske komisije da Srbiji produži rok za liberalizaciju uvoza poljoprivrednih proizvoda iz EU.

Knežević je u prvoj izjavi po izboru za ministra Tanjugu rekao da poljoprivreda Srbije 2014. godine neće biti u stanju da se nosi sa pritiskom proizvoda iz Evrope sa prosečnom carinskom stopom od dva i po odsto. On je rekao da su trgovinski sporazumi sa EU potpisani uz očekivanje da bi Srbija 2015. godine mogla da postane članica EU, što je, sada je sasvim jasno, nemoguće.

Lider Jedinstvene Srbije Dragan Marković kaže da je siguran da će nova vlada trajati četiri godine, jer ima najmanje članova, a najširu podršku u parlamentu i ocenio da je ekspoze premijera Ivice Dačića realan i ostvariv.

Marković je dodao da je ovo prva srpska vlada od 2000.godine u čije se formiranje nije mešao nijedan strani ambasador. "Očekujem da će od danas postojati politička stabilnost u Srbiji, poručio je Marković.

"Najveći problem sa kojim se vlada suočava jeste da se zaustavi pad dinara imajući u vidu kredite građana i sušu. Takođe, treba da dovedemo investitore i otvorimo nova radna mesta da se borimo za socijalnu pravdu", naglasio je Marković koji nije želeo da komentariše njegovu jučerašnju izjavu u kojoj je otkrio da bi Jorgovanka Tabaković mogla biti guverner Narodne banke Srbije.

Tadić očekuje boljitak

Lider DS-a i bivši predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da očekuje od nove Vlade Srbije da donese boljitak Srbiji i izvrši promene na bolje, uz ocenu da ekspoze premijera Ivice Dačića podseća na ekspoze Mirka Cvetkovića, posle rekonstrukcije prošle vlade i da je iz njegovog izlaganja ostalo nejasno kako će vlada rešavati ekonomske probleme.

Tadić je, tokom posete Školi prijateljstva na Tari, rekao da vladajuća koalicija ekonomsku situaciju prikazuje lošijom nego što jeste i naglasio da budžetski deficit iznosi 5,7, a ne sedam odsto.

Novom premijeru Tadić je poželeo svu sreću na teškom i odgovornom mestu i izrazio nadu da će Dačić poboljšati komunikaciju sa političkim oponentima.

Demokrate će biti konstruktivna opozicija, koja će glasati i inicirati realizaciju evropskih zakona, poručio je Tadić.

Potpredsednik i poslanik DS-a Dragan Šutanovac ocenio je da je Dačić ostao dužan odgovore pre svega na pitanja da li će se država zaduživati preko praga od 45 odsto bruto nacionalnog proizvoda, hoće li na mala vrata privatizovati "Telekom" i hoće li ispuniti obećanja iz kampanje.

"Svedoci smo da je u kampanji veliki deo stranaka govorio da će agrarni budžet biti udvostručen, a u ekspozeu je rečeno da će biti značajno povećan, i očekivali smo odgovor da li će srpski seljak biti prevaren, odnosno da se objasni šta znači značajno povećanje", rekao je Šutanovac i upitao da li će se taj budžet povećati tek 2016. kada se očekuju novi izbori.

Poslanik Srpskog pokreta obnove Aleksandar Čotrić izjavio je da su poslanici te stranke i DHSS-a glasali protiv izbora nove vlade zato što smatraju da ona, u političkom smislu, znači povratak u devedesete godine prošlog veka.

Čotrić je posle izbora nove vlade izjavio da ga posebno zabrinjava činjenica što je predsednik vlade istovremeno ministar unutrašnjih poslova i predsednik stranke, kao i to što će lider druge velike stranke vladajuće koalicije biti ministar odbrane, vicepremijer i kontrolor rada službi bezbednosti. "To je u potpunoj suprotnosti sa principima EU, za koju se ova vlada deklarativno zalaže", rekao je Čotrić.

Fiskalni savet: Rebalans budžeta u dogovoru sa MMF-om

Predsednik Fiskalnog saveta Srbije Pavle Petrović predložio je da nova vlada u dogovoru sa MMF-om odmah počne da priprema rebalans budžeta za 2012. godinu i plan fiskalne konsolidacije.

"Dobro je što je u programu nove vlade ocenjeno da je budžetski deficit problem i da će biti donete mere da se on smanji i konsoliduju javne finansije", rekao je Petrović za agenciju Beta.

Predsednik Fiskalnog saveta istakao je da je od velikog značaja za kredibilitet zemlje da se nastave razgovori sa MMF-om i da ta međunarodna finansijska institucija bude uključena u kreiranje mera nove ekonomske politike, a pre svega poreske reforme.

U Privrednoj komori Srbije smatraju da bi nova Vlada trebalo da udvostruči sadašnji agrarni budžet koji iznosi 2,6 odsto. "Najefikasnije bi bilo da ga poveća na 10 odsto ukupnog budžeta zemlje", izjavio je savetnik za poljoprivredu predsednika Privredne komore Srbije Vojislav Stanković.

Kako je dodao, trebalo bi da se podstiče izvozno orijentisana proizvodnja.

Stanković je ocenio da Direkcija za robne rezerve kao tržišni mehanizam do sada nije dovoljno korišćen za stabilizaciju tržišta, ali i da bi Robne rezerve trebalo da snabdevaju poljoprivrednike mineralnim đubrivom, gorivom i mehanizacijom, a mogle bi da pomognu oživljavanje proizvodnje domaćih traktora, kada bi se utvrdio paritet razmene za žito.