Представници власти и опозиције различито су реаговали на избор нове Владе Србије. Поједини министри већ су представили програм и циљеве министарстава којима ће руководити.

Министарка здравља Славица Ђукић Дејановић изјавила је да ће Влада радити тимски, али да ће свако морати да има и преузме степен одговорности за послове које прихвата и њихову реализацију.

"Седам милиона људи, сви грађани Србије, треба да учествују у подизању здравствене заштите и мој успех ће бити већи ако будем у томе успела и ако сви у томе успемо што је могуће више", рекла је Славица Ђукић Дејановић Танјугу.

Славица Ђукић Дејановић наводи да ће јој приоритети у раду бити да законодавство у области здравља буде регулисано у складу са потребама грађана и да покуша да промени утисак грађана да се у здравству догађају углавном непријатности.

Министарка здравља је рекла да ће првог радног дана у Министарству најпре позвати своје прве сараднике одговорне за област осигурања, социјалне заштите, јавног здравља, међународну сарадњу, инспекцијске послове, опште послове и видети докле су стигли у реализацији аката који обавезују да здравствена заштита у Србији буде што боља.

Министар просвете, науке и технолошког развоја Жарко Обрадовић изјавио је да ће нова влада водити исту политику као и претходна извршна власт и да ће наставити да спроводи промене којима се подиже ниво система и враћа вера у образовање.

Обрадовић је, будући да наставља да води ресор на чијем је челу био и у прошлој влади, истакао да ће циљ тог министарства и надаље бити да Србија на свим нивоима образовања буде део европског простора и да нема никаквог разлога за дисконтинуитет у тој области.

"Ефекти учињеног ће се тек видети у годинама које долазе, али можда је најважније што смо направили стратегију образовања, коју ће усвојити нова влада", рекао је Обрадовић Танјугу одмах по избору за министра просвете.

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Горан Кнежевић најавио је да ће затражити од Европске комисије да Србији продужи рок за либерализацију увоза пољопривредних производа из ЕУ.

Кнежевић је у првој изјави по избору за министра Танјугу рекао да пољопривреда Србије 2014. године неће бити у стању да се носи са притиском производа из Европе са просечном царинском стопом од два и по одсто. Он је рекао да су трговински споразуми са ЕУ потписани уз очекивање да би Србија 2015. године могла да постане чланица ЕУ, што је, сада је сасвим јасно, немогуће.

Лидер Јединствене Србије Драган Марковић каже да је сигуран да ће нова влада трајати четири године, јер има најмање чланова, а најширу подршку у парламенту и оценио да је експозе премијера Ивице Дачића реалан и остварив.

Марковић је додао да је ово прва српска влада од 2000.године у чије се формирање није мешао ниједан страни амбасадор. "Очекујем да ће од данас постојати политичка стабилност у Србији, поручио је Марковић.

"Највећи проблем са којим се влада суочава јесте да се заустави пад динара имајући у виду кредите грађана и сушу. Такође, треба да доведемо инвеститоре и отворимо нова радна места да се боримо за социјалну правду", нагласио је Марковић који није желео да коментарише његову јучерашњу изјаву у којој је открио да би Јоргованка Табаковић могла бити гувернер Народне банке Србије.

Тадић очекује бољитак

Лидер ДС-а и бивши председник Србије Борис Тадић изјавио је да очекује од нове Владе Србије да донесе бољитак Србији и изврши промене на боље, уз оцену да експозе премијера Ивице Дачића подсећа на експозе Мирка Цветковића, после реконструкције прошле владе и да је из његовог излагања остало нејасно како ће влада решавати економске проблеме.

Тадић је, током посете Школи пријатељства на Тари, рекао да владајућа коалиција економску ситуацију приказује лошијом него што јесте и нагласио да буџетски дефицит износи 5,7, а не седам одсто.

Новом премијеру Тадић је пожелео сву срећу на тешком и одговорном месту и изразио наду да ће Дачић побољшати комуникацију са политичким опонентима.

Демократе ће бити конструктивна опозиција, која ће гласати и иницирати реализацију европских закона, поручио је Тадић.

Потпредседник и посланик ДС-а Драган Шутановац оценио је да је Дачић остао дужан одговоре пре свега на питања да ли ће се држава задуживати преко прага од 45 одсто бруто националног производа, хоће ли на мала врата приватизовати "Телеком" и хоће ли испунити обећања из кампање.

"Сведоци смо да је у кампaњи велики део странака говорио да ће аграрни буџет бити удвостручен, а у експозеу је речено да ће бити значајно повећан, и очекивали смо одговор да ли ће српски сељак бити преварен, односно да се објасни шта значи значајно повећање", рекао је Шутановац и упитао да ли ће се тај буџет повећати тек 2016. када се очекују нови избори.

Посланик Српског покрета обнове Александар Чотрић изјавио је да су посланици те странке и ДХСС-а гласали против избора нове владе зато што сматрају да она, у политичком смислу, значи повратак у деведесете године прошлог века.

Чотрић је после избора нове владе изјавио да га посебно забрињава чињеница што је председник владе истовремено министар унутрашњих послова и председник странке, као и то што ће лидер друге велике странке владајуће коалиције бити министар одбране, вицепремијер и контролор рада служби безбедности. "То је у потпуној супротности са принципима ЕУ, за коју се ова влада декларативно залаже", рекао је Чотрић.

Фискални савет: Ребаланс буџета у договору са ММФ-ом

Председник Фискалног савета Србије Павле Петровић предложио је да нова влада у договору са ММФ-ом одмах почне да припрема ребаланс буџета за 2012. годину и план фискалне консолидације.

"Добро је што је у програму нове владе оцењено да је буџетски дефицит проблем и да ће бити донете мере да се он смањи и консолидују јавне финансије", рекао је Петровић за агенцију Бета.

Председник Фискалног савета истакао је да је од великог значаја за кредибилитет земље да се наставе разговори са ММФ-ом и да та међународна финансијска институција буде укључена у креирање мера нове економске политике, а пре свега пореске реформе.

У Привредној комори Србије сматрају да би нова Влада требало да удвостручи садашњи аграрни буџет који износи 2,6 одсто. "Најефикасније би било да га повећа на 10 одсто укупног буџета земље", изјавио је саветник за пољопривреду председника Привредне коморе Србије Војислав Станковић.

Како је додао, требало би да се подстиче извозно оријентисана производња.

Станковић је оценио да Дирекција за робне резерве као тржишни механизам до сада није довољно коришћен за стабилизацију тржишта, али и да би Робне резерве требало да снабдевају пољопривреднике минералним ђубривом, горивом и механизацијом, а могле би да помогну оживљавање производње домаћих трактора, када би се утврдио паритет размене за жито.