Amerika bira: Tramp ili Bajden, neodlučni odlučuju

Na osnovu svih ovih anketa, očekujem Bajdenovu pobedu, navodi za RTS diplomata Ivan Vujačić.

"Međutim, moguće je da grešim, prošli put sam mislio da će pobediti Hilari Klinton, i Trampova pobeda mi je bila najveće iznenađenje. Ali na osnovu svih anketa, mislim da daleko veće šanse da odnese pobedu ima Džo Bajden", ocenio je Vujačić. 

Ukoliko bi pobedio Džo Bajden, on bi se više oslonio na Evropljane i podržavao taj evropski proces. Ima drugih stvari u svetu, mnogo ozbiljnijih kojima će se on baviti, navodi Ivan Vujačić, bivši ambasador SAD.

"Bajden će se baviti Kinom, Rusijom...  Nismo mi nikakav geopolitički centar sveta. Mi smo davno izgubili tu poziciju", ocenjuje Vujačić.

Različiti zakoni u pojedinačnim državama o tome kada i kako se broje glasovi poštom znače da bi konačni rezultati u tim državama mogli da budu poznati više dana ili čak nedelja posle izbora, ocenjuju gosti specijalne emisije.

Dok postoji mnogo država kojima su potrebni dani ili nedelje da obrade sve glasove, očekuje se da bi nekoliko država koje su ključne za ishod glasanja moglo da objavi konačne ili skoro konačne rezultate na veče izbora ili rano narednog dana.

"Ako, na primer, budemo znali da je predsednik Tramp izgubio Floridu, čak i ako se ne prebroje glasovi u Mičigenu, Pensilvaniji i Viskonsinu, imaćemo razloga za uverenje da će Bajden biti pobednik izbora", objašnjava bivši ambasador u SAD Ivan Vujačić.

Ističe i da elektorski glasovi moraju da budu deponovani do 14. decembra kada se sastaje Elektorski koledž da bi glasanjem ozvaničio ko će biti sledeći predsednik Amerike.

Kandidat mora da osvoji 270 glasova od ukupno 538 da bi proglasio pobedu. Glasovi se formalno broje na zajedničkoj sednici Predstavničkog doma i Senata 6. januara. 

Aleksandar Žigić, dopisnik RTS-a iz Čikaga javlja da u tom gradu nema gužvi za glasanje i da izlazne ankete pokazuju da je biračima na prvom mestu bila ekonomija, zatim rasna jednakost, pa tek onda koronavirus.

Navodi da srpska zajednica glasa za Trampa.

Kaže da je ogromna izlaznost i da za sada nema problema, čekaju se rezultati. 

Miša Đurković smatra da bi Donald Tramp bez problema pobedio na izborima da nije bilo pandemije koronavirusa, između ostalog i zato što je Džo Bajden "veoma loš kandidat".

"Sklon sam da branim ljude koji glasaju za Trampa iz jedne vrste pobune protiv onoga što elita njima radi", ističe Đurković.

Kaže da je Trampovo upravljanje državom pre korone jedna priča, a nakon korone potpuno druga.

"Do korone, mislim da je iz perspektive američkih birača, pa i ljudi širom sveta, uradio dosta ozbiljnih stvari. To je prvi predsednik posle 40, a neki kažu i 70 godina koji nije vodio ratove i pravio humanitarne intervencije", ističe Đurković.

Kaže da ne bi potpisao da je Tramp, kako za sebe kaže, najbolji američki predsednik u istoriji, ali da je i u ekonomskom smislu imao veoma ozbiljne rezultate.

"Govori se o tome da nikada nije bila veća zaposlenost crnačkog stanovništva. Ono što je meni jako bitno, na području unutrašnjeg kulturnog rata, uradio je mnogo toga za suzbijanje onoga što je levi liberalni radikalizam", naglašava Đurković.

Marija Šajkaš, medijska analitičarka i novinarka iz Njujorka kaže da je do sada najveći broj ljudi izašao na izbore.

Iako je Njujork Trampov rodni grad, on ne glasa  za njega.

Tramp ima neke pristalice u Njujorku, ali možemo slobodno reći da su njegov rodni grad i on u sukobu, rekla je Šajkaševa. 

Spoljna politika koju je vodio Tramp bila je inovativna ali je pitanje koliko je bila promišljena, smatra politikolog iz Zagreba Dejan Jović.

Najveća stvar za SAD koju je Tramp upozorio na Kinu. Loše je što je permanetno razarao strukture i saveznike kao što je NATO, kaže Jović.

"Najveći problem Trampove politike je to što je on oličenje grabežljive politike i nedostatka empatije kako za unutrašnjopolitičke odnose tako i kada je reč o spoljnoj politici", rekao je Jović.

Kada je reč o politici prema Balkanu izbor Bajdena ne mora nužno da znači nešto loše za Srbiju. Bajden je bio na strani Albanaca i Bošnjaka ali je učestvovao u kreiranju Dejtonskog i Kumanovskog sporazuma.

Kada je reč o Trampu on se sporadično bavio Balkanom o kome ne zna mnogo ali je napravio potencijalno korisnu stvar za Srbiju sa sporazumima koji su potpisani u Vašingtonu i to treba iskoristiti", rekao je Jović.

Ljiljana Smajlović je istakla kako smatra da je Tramp za Srbiju bolje rešenje.

"Činio je ono što je obećao i zato je zadržao tih 40 odsto u proseku. Ili je ispunjavao sve što je obećao ili se borio da to ispuni. To nije tako nebitna stvar", kazala je Smajlovićeva.

Prema njenim rečima, Trampu se prigovara da je američki nacionalista.

"Tramp je neko ko kaže da je američki nacionalisti. Apsolutna je činjenica da on pokušava da vrati vojnike i ima žestoke otpore industrijskog i medijskog kompleksa. On hoće da se izvuče iz toga, ne pokušava da menja režime. Očigledno je da želi da se izvuče iz ratova, iako je očigledno da nema moralne skrupule", istakla je Smajlovićeva. 

Direktor Instituta za evropske studije u Beogradu Miša Đurković kaže za RTS da predsednički izbori u SAD nikada nisu bili neizvesniji i čudniji.

"Ako pogledamo istraživanja javnog mnjenja, Džo Bajden bi koliko sutra ili prekosutra trebalo da postane novi predsednik. S druge strane, ako pogledamo kako izgledaju kandidati naspram neke američke tradicije, vrlo je čudno da je u tolikoj prednosti čovek koji je katolik", ističe Đurković.

Smatra da je veliko pitanje koliko je Tramp uspeo da uđe u manjinske etničke zajednice, odnosno koliko će Afroamerikanaca i Latinoamerikanaca glasati za njega jer su tradicionalno glasači demokrata. 

"Teško je predviđati budućnost. Po istraživanjima i dostupnim uzorcima u ovom trenutku, do poslednjeg sata ne može precizno da se utvrdi kome bi velika izlaznost mogla da ide u korist", kaže Đurković.

Hoće li se nastaviti četri godine Donalda Trampa zavisi da li će se birači opredeliti za njega ili za Džoa Bajdena koji je, za razliku od Trampa, čovek iz političkog sistema, smatra politikolog iz Zagreba Dejan Jović.

On smatra da je Tramp odgovoran za urušavanje poretka i da je on čak poremetio odnose sa tradicionalnim saveznicima a sklapao prijateljstva sa diktatorskim sistemima. 

Jović kaže da ljudi koji glasju za Bajdena glasaju za povratak u izvesnost a ne za transakcijsku politiku koju vodi Tramp.

Fundamentalna razlika između dva kandidata je ta što je Bajden oličenja američkog političkog sistema. Tramp je, s druge strane, neočekivan izbor koji sistem nije nikada prihvatio, čak ni posle četri godine koje je proveo u Beloj kući.

Za očekivati je uglavnom da predsednik koji sedi u Beloj kući pobeđuje na idućim izborima, ali korona kriza povezana sa ekonomijom, Trampovo nesnalaženje u rešavanju tog problema su uticale da njemu šanse za trijumf bitno opadnu, navodi za RTS diplomata i bivši ambasador u SAD.

"Da nije bilo koronavirusa Tramp bi bio u mnogo boljem položaju nego sada. U takvim kriznim vremenima ljudi traže neko liderstvo i osećanje sigurnosti koje predsednik pruža, a on to nije uspeo da ispuni kod ogromnog dela Amerike. Tako da je određen broj stanovništva iz tog razloga prešao na stranu Bajdena, a, inače ne bi glasali za njega", objašnjava Vujačić.

Šezdeset odsto državljana SAD su, navodi, belci, a 40 odsto manjine.

"U ključnim državama gde se stanovništvo povećalo su sve mladi ljudi i vrlo heterogeni. Svaki četvrti Amerikanac je ili emigrant ili dete emigranta. Njihov pogled na svet je atipičan. Ako se pogleda ta generacija od 18 do 24 godine – većina maloletnika po prvi put u Americi nisu belci. To je prva generacija koja pozitivnije misli o socijalizmu nego o kapitalizmu. Apsolutni broj belaca se prvi put u američkoj istoriji smanjio. Vreme ne radi za Republikansku stranku", kazao je Mandić.

"U Americi je bilo na snazi osamdesetih da ne možeš da imaš frekvenciju ako se ne trudiš da si objektivan. Kada je to ukinuto, prvo je krenuo Foks i uneo novinu da ne moraš da se pretvaraš da si objektivan, da možeš da izražavaš žestoka uverenja. Pre toga su republikanci krenuli sa radio-stanicama i programima sa kojima su digli moć Republikanske stranke", kazala je Smajlovićeva.

Pre toga su, dodaje, Si-En-En i Vašington post govorili za Foks, da je ostrašćen, a ispostavilo se da ljudi vole da gledaju nešto što je živahno, pa makar i vikali na televizor, i to je bio privid.

"Svi su postali kao Foks. I sada imate stvarno sukob medija, s tim što je na Trampovoj strani Foks koji je i dalje najgledaniji. Si-En-En ima vrlo veliku gledanost. Mnogo je više televizija na strani Trampa, a gotovo sve novine na strani demokrata. Pitsburg post gazet, stari list u Pitsburgu, su prvi put u istoriji podržali Trampa i to je presedan i videćemo koliko je to bitno. Tramp nema podršku najvećeg broja medija", istakla je Smajlovićeva.

Postoji, napominje, razlog zašto je priča o duši Amerike uzeta za Bajdenov moto.

"Ovo nisu dva različita projekta politička, ovo je dublje, i tu se sugeriše da je jedna strana moralno bolja. Ako imate dušu, ako ste moralan čovek, onda ste na Bajdenovoj strani. Poruka je jedna te ista, ako ste čovek, ako imate empatiju, ako vas zanima i zdravlje, ako držite do svog bližnjeg, onda ćete glasati za Bajdena, i onda je to poruka na svim stranama u Njujork tajmsu i Vašington postu, čega nije bilo ranije", rekla je Smajlovićeva.

Profesor ekonomije i diplomata Ivan Vujačić kaže za RTS da je podeljenost u Sjedinjenim Američkim Državama velika.

"Podeljenost je bila velika i ranije, ali Trampov način ophođenja prema institucijama, način na koji ga mediji tretiraju, način na koji ga doživljavaju mnogi Amerikanci digao je podelu na mnogo viši stepen uočljivosti", objašnjava Vujačić.

Ocenjuje i da demografska slika sada ide mnogo više u prilog demokrata.

"Dve trećine ljudi između 18 i 29 godina opredeljeno je za demokrate i ljudi između 30 i 42 godina su sa 58 odsto za demokrate", navodi Vujačić.

Kako kaže, Republikanska stranka je sebe transformisala iz jedne stranke koja je bila stranka više srednje klase u jednu narodnu partiju, naročito nalazeći uporište na jugu.

"Republikanci su sad zauzeli jug. To su crvene države skoro do kraja. Na ovim izborima se neke klate i to će biti interesantno da se vidi. Mislim da postoji izvesna doza straha kod republikanaca da je na dugoročno klizavom terenu. Videćemo kako će sve to da se odrazi na današnje izbore", navodi Vujačić.

Dopisnik RTS-a iz Vašingtona Nenad Zafirović javlja da su gužve na biralištima u Pensilvaniji, Mičigenu i Viskonsinu i da su te države ključne za oba kandidata.

Do sada je glasalo više od sto miliona Amerikanaca, ali se do jutra ne očekuje da će biti poznat pobednik.

U emisiji gostuju Ljiljana Smajlović, kolumnistkinja Nedeljnika, profesor Ivan Vujačić, bivši ambasador Srbije u Vašingtonu, Miša Đurković, direktor Instituta za evropske studije u Beogradu.

Iz Zagreba se uključuje politikolog Dejan Jović, iz Vašingtona i Čikaga dopisnici RTS-a Nenad Zafirović i Aleksandar Žigić, a iz Njujorka novinarka Marija Šajkaš. 

Dešavanja na izborima u SAD uživo možete pratiti i na sajtu RTS-a.

Državni izborni odbor glasao je za produženje glasanja na četiri biračka mesta sa čijim otvaranjem se kasnilo na dan izbora.

Produženje praktično znači da će rezultati izbora u toj državi kasniti najmanje 45 minuta, i sve dok se sva birališta ne zatvore. 

Kandidat demokrata na predsedničkim izborima u SAD Džo Bajden posetio je, na dan izbora, kuću u kojoj je odrastao u gradu Skrenton u Pensilvaniji.

Kako je objavljeno na Tviteru, Bajden je na zidu kuće ostavio poruku: "Iz ove kuće u Belu kuću, uz božju pomoć".

Bajden je tokom posete rodnom gradu obećao da će, ako pobedi na izborima, Beloj kući "vratiti pristojnost".

Američki reper Kanje Vest napisao je na Tviteru da glasa prvi put u životu za nekoga kome zaista veruje – za sebe.

Vest, koji je predsednički kandidat u 12 američkih država, uključujući Ajovu, Vermont i Tenesi, opisao je planove za izborni dan.

"Bog je tako dobar. Danas prvi put u životu glasam za predsednika Sjedinjenih Država i to za nekoga kome zaista verujem... za sebe", tvitovao je reper.

Inače mnoge poznate ličnosti u SAD iz sveta zabave od ranije su se uključile u kampanju podrške Donaldu Trampu ili Džou Bajdenu.

Poruka je stigla neposredno uoči početka glasanja, čime je otklonjena zabrinutost da će se u izbore umešati strane službe.

"Nema indikacija da je spoljni faktor učestvovao na bilo koji način u izbornom procesu, niti da je mogao da manipuliše glasovima na bilo koji način", rekao je Volf.

U SAD je već glasalo sto miliona građana, što je oko 73 odsto od broja birača na prošlim predsedničkim izborima 2016. godine, javlja dopisnik RTS-a iz Vašingtona Nenad Zafirović.

Prema procenam analitičara ključne države su Pensilvanija, Mičigen i Viskonsin, i ukoliko Donald Tramp osvoji neku od tih država mogao bi da proglasi pobedu, što može da dovede do protesta.

U Vašingtonu je već pet organizacija najavilo proteste ispred Bele kuće posle ponoći a među njima i levičarska organizacija Antifa.

Zbog toga Vašington izgleda kao da se sprema za rat, posebno blokovi u blizini Bele kuće, gde su vlasnici lokala obezbedili zaštitom radnje zbog straha od pljački.

Tri osobe su upucane u Kanzasu zbog spora oko znaka na kojem se izražava podrška aktuelnom američkom predsedniku, izvestio je Topika Kapital Džurnal, a preneo Hil.

Policija je saopštila da je dobila poziv iz rezidencije u Severnoj Topiki pošto je njen vlasnik prijavio krađu znaka na kojima se pruža podrška Donaldu Trampu i lokalnim republikancima.

Jedna osoba prebačena je u bolnicu s prostrijelnim ranama opasnim po život. Druge dve žrtve takođe imaju rane od vatrenog oružja, potvrdio je policijski službenik. 

Istraga je u toku i za sada nema uhapšenih, a nije jasno da li počinilac ili žrtve pripadaju taboru republikanaca. 

Prva američka država koja je otvorila biračka mesta je Vermont, gde su glasači mogli da se izjasne već u 5.00 po lokalnom vremenu (11 po srednjoevorpskom).

Glasanje je otpočelo i u Konektikatu, Virdžiniji, Njujorku i Nju Džerziju.

To su države na istočnoj obali SAD.

Nešto kasnije, zbog različite vremenske zone, biračka mesta će biti otvorena i u državama centralnog dela Amerike, a najkasnije na zapadu.