Читај ми!

Америка бира: Трамп или Бајден, неодлучни одлучују

Грађани Сједињених Америчких Држава данас бирају председника. Кандидати за четворогодишњи мандат у Белој кући су актуелни председник и републиканац Доналд Трамп (74) и демократа, бивши потпредседник Џозеф Бајден (77). Избори, чији исход с нестрпљењем ишчекује цела планета, већ сада улазе у историју, јер је више од сто милиона Американаца искористило право да гласа раније, лично или поштом, што је око 50 одсто уписаних у бирачки списак.

Вујачић: Очекујем Бајденову победу

На основу свих ових анкета, очекујем Бајденову победу, наводи за РТС дипломата Иван Вујачић.

"Међутим, могуће је да грешим, прошли пут сам мислио да ће победити Хилари Клинтон, и Трампова победа ми је била највеће изненађење. Али на основу свих анкета, мислим да далеко веће шансе да однесе победу има Џо Бајден", оценио је Вујачић. 

"У случају победе, Бајден Србију препушта Европи"

Уколико би победио Џо Бајден, он би се више ослонио на Европљане и подржавао тај европски процес. Има других ствари у свету, много озбиљнијих којима ће се он бавити, наводи Иван Вујачић, бивши амбасадор САД.

"Бајден ће се бавити Кином, Русијом...  Нисмо ми никакав геополитички центар света. Ми смо давно изгубили ту позицију", оцењује Вујачић.

Гувернер Вермонта, републиканац, гласао за Бајдена

Гувернер Вермонта, републиканац Фил Скот, рекао је новинарима испред свог бирачког места да је гласао за демократског кандидата Џоа Бајдена, преноси Ен-Пи-Ар.

Скот је први републикански гувернер који је подржао демократског кандидата за председника.

Остали републикански гувернери који су критиковали Доналда Трампа су Лари Хоган из Мериленда и Чарли Бејкер из Масачусетса.

"Електорски гласови морају да буду депоновани до 14. децембра"

Различити закони у појединачним државама о томе када и како се броје гласови поштом значе да би коначни резултати у тим државама могли да буду познати више дана или чак недеља после избора, оцењују гости специјалне емисије.

Док постоји много држава којима су потребни дани или недеље да обраде све гласове, очекује се да би неколико држава које су кључне за исход гласања могло да објави коначне или скоро коначне резултате на вече избора или рано наредног дана.

"Ако, на пример, будемо знали да је председник Трамп изгубио Флориду, чак и ако се не преброје гласови у Мичигену, Пенсилванији и Висконсину, имаћемо разлога за уверење да ће Бајден бити победник избора", објашњава бивши амбасадор у САД Иван Вујачић.

Истиче и да електорски гласови морају да буду депоновани до 14. децембра када се састаје Електорски колеџ да би гласањем озваничио ко ће бити следећи председник Америке.

Кандидат мора да освоји 270 гласова од укупно 538 да би прогласио победу. Гласови се формално броје на заједничкој седници Представничког дома и Сената 6. јануара. 

Српска заједница у Чикагу гласа за Трампа

Александар Жигић, дописник РТС-а из Чикага јавља да у том граду нема гужви за гласање и да излазне анкете показују да је бирачима на првом месту била економија, затим расна једнакост, па тек онда коронавирус.

Наводи да српска заједница гласа за Трампа.

Каже да је огромна излазност и да за сада нема проблема, чекају се резултати. 

"Трамп би без проблема победио да није било короне"

Миша Ђурковић сматра да би Доналд Трамп без проблема победио на изборима да није било пандемије коронавируса, између осталог и зато што је Џо Бајден "веома лош кандидат".

"Склон сам да браним људе који гласају за Трампа из једне врсте побуне против онога што елита њима ради", истиче Ђурковић.

Каже да је Трампово управљање државом пре короне једна прича, а након короне потпуно друга.

"До короне, мислим да је из перспективе америчких бирача, па и људи широм света, урадио доста озбиљних ствари. То је први председник после 40, а неки кажу и 70 година који није водио ратове и правио хуманитарне интервенције", истиче Ђурковић.

Каже да не би потписао да је Трамп, како за себе каже, најбољи амерички председник у историји, али да је и у економском смислу имао веома озбиљне резултате.

"Говори се о томе да никада није била већа запосленост црначког становништва. Оно што је мени јако битно, на подручју унутрашњег културног рата, урадио је много тога за сузбијање онога што је леви либерални радикализам", наглашава Ђурковић.

Шајкаш: Њујорк и Трамп у сукобу

Марија Шајкаш, медијска аналитичарка и новинарка из Њујорка каже да је до сада највећи број људи изашао на изборе.

Иако је Њујорк Трампов родни град, он не гласа  за њега.

Трамп има неке присталице у Њујорку, али можемо слободно рећи да су његов родни град и он у сукобу, рекла је Шајкашева. 

"Трампова спољна политика иновативна, Бајденова није нужно лоша за Србију"

Спољна политика коју је водио Трамп била је иновативна али је питање колико је била промишљена, сматра политиколог из Загреба Дејан Јовић.

Највећа ствар за САД коју је Трамп упозорио на Кину. Лоше је што је перманетно разарао структуре и савезнике као што је НАТО, каже Јовић.

"Највећи проблем Трампове политике је то што је он оличење грабежљиве политике и недостатка емпатије како за унутрашњополитичке односе тако и када је реч о спољној политици", рекао је Јовић.

Када је реч о политици према Балкану избор Бајдена не мора нужно да значи нешто лоше за Србију. Бајден је био на страни Албанаца и Бошњака али је учествовао у креирању Дејтонског и Кумановског споразума.

Када је реч о Трампу он се спорадично бавио Балканом о коме не зна много али је направио потенцијално корисну ствар за Србију са споразумима који су потписани у Вашингтону и то треба искористити", рекао је Јовић.

"Трамп чинио оно што је обећао"

Љиљана Смајловић је истакла како сматра да је Трамп за Србију боље решење.

"Чинио је оно што је обећао и зато је задржао тих 40 одсто у просеку. Или је испуњавао све што је обећао или се борио да то испуни. То није тако небитна ствар", казала је Смајловићева.

Према њеним речима, Трампу се приговара да је амерички националиста.

"Трамп је неко ко каже да је амерички националисти. Апсолутна је чињеница да он покушава да врати војнике и има жестоке отпоре индустријског и медијског комплекса. Он хоће да се извуче из тога, не покушава да мења режиме. Очигледно је да жели да се извуче из ратова, иако је очигледно да нема моралне скрупуле", истакла је Смајловићева. 

Миша Ђурковић: Никад неизвеснији и чуднији избори

Директор Института за европске студије у Београду Миша Ђурковић каже за РТС да председнички избори у САД никада нису били неизвеснији и чуднији.

"Ако погледамо истраживања јавног мњења, Џо Бајден би колико сутра или прекосутра требало да постане нови председник. С друге стране, ако погледамо како изгледају кандидати наспрам неке америчке традиције, врло је чудно да је у толикој предности човек који је католик", истиче Ђурковић.

Сматра да је велико питање колико је Трамп успео да уђе у мањинске етничке заједнице, односно колико ће Афроамериканаца и Латиноамериканаца гласати за њега јер су традиционално гласачи демократа. 

"Тешко је предвиђати будућност. По истраживањима и доступним узорцима у овом тренутку, до последњег сата не може прецизно да се утврди коме би велика излазност могла да иде у корист", каже Ђурковић.

Јовић: Бајденови гласачи су за повратак у извесност, Трамп је човек трансакцијске политике

Хоће ли се наставити четри године Доналда Трампа зависи да ли ће се бирачи определити за њега или за Џоа Бајдена који је, за разлику од Трампа, човек из политичког система, сматра политиколог из Загреба Дејан Јовић.

Он сматра да је Трамп одговоран за урушавање поретка и да је он чак пореметио односе са традиционалним савезницима а склапао пријатељства са диктаторским системима. 

Јовић каже да људи који гласју за Бајдена гласају за повратак у извесност а не за трансакцијску политику коју води Трамп.

Фундаментална разлика између два кандидата је та што је Бајден оличења америчког политичког система. Трамп је, с друге стране, неочекиван избор који систем није никада прихватио, чак ни после четри године које је провео у Белој кући.

Вујачић: Корона Трампу умањила шансу за тријумф

За очекивати је углавном да председник који седи у Белој кући побеђује на идућим изборима, али корона криза повезана са економијом, Трампово несналажење у решавању тог проблема су утицале да њему шансе за тријумф битно опадну, наводи за РТС дипломата и бивши амбасадор у САД.

"Да није било коронавируса Трамп би био у много бољем положају него сада. У таквим кризним временима људи траже неко лидерство и осећање сигурности које председник пружа, а он то није успео да испуни код огромног дела Америке. Тако да је одређен број становништва из тог разлога прешао на страну Бајдена, а, иначе не би гласали за њега", објашњава Вујачић.

"Време не ради за Републиканску странку"

Данило Мандић, социолог из Бостона наводи да је 50 милиона људи више у Америци за последњих 20 година. Постоји 30 милиона нових бирача, који су најлибералнији које је Америка икада имала.

Шездесет одсто држављана САД су, наводи, белци, а 40 одсто мањине.

"У кључним државама где се становништво повећало су све млади људи и врло хетерогени. Сваки четврти Американац је или емигрант или дете емигранта. Њихов поглед на свет је атипичан. Ако се погледа та генерација од 18 до 24 године – већина малолетника по први пут у Америци нису белци. То је прва генерација која позитивније мисли о социјализму него о капитализму. Апсолутни број белаца се први пут у америчкој историји смањио. Време не ради за Републиканску странку", казао је Мандић.

Смајловић: Трамп нема подршку највећег броја медија

Колумнисткиња Недељника Љиљана Смајловић каже за РТС да медији у Америци никада нису били овако опредељени за једну страну.

"У Америци је било на снази осамдесетих да не можеш да имаш фреквенцију ако се не трудиш да си објективан. Када је то укинуто, прво је кренуо Фокс и унео новину да не мораш да се претвараш да си објективан, да можеш да изражаваш жестока уверења. Пре тога су републиканци кренули са радио-станицама и програмима са којима су дигли моћ Републиканске странке", казала је Смајловићева.

Пре тога су, додаје, Си-Ен-Ен и Вашингтон пост говорили за Фокс, да је острашћен, а испоставило се да људи воле да гледају нешто што је живахно, па макар и викали на телевизор, и то је био привид.

"Сви су постали као Фокс. И сада имате стварно сукоб медија, с тим што је на Трамповој страни Фокс који је и даље најгледанији. Си-Ен-Ен има врло велику гледаност. Много је више телевизија на страни Трампа, а готово све новине на страни демократа. Питсбург пост газет, стари лист у Питсбургу, су први пут у историји подржали Трампа и то је преседан и видећемо колико је то битно. Трамп нема подршку највећег броја медија", истакла је Смајловићева.

Постоји, напомиње, разлог зашто је прича о души Америке узета за Бајденов мото.

"Ово нису два различита пројекта политичка, ово је дубље, и ту се сугерише да је једна страна морално боља. Ако имате душу, ако сте моралан човек, онда сте на Бајденовој страни. Порука је једна те иста, ако сте човек, ако имате емпатију, ако вас занима и здравље, ако држите до свог ближњег, онда ћете гласати за Бајдена, и онда је то порука на свим странама у Њујорк тајмсу и Вашингтон посту, чега није било раније", рекла је Смајловићева.

Вујачић: Републиканци су се трансформисали, своје упориште налазе на југу

Професор економије и дипломата Иван Вујачић каже за РТС да је подељеност у Сједињеним Америчким Државама велика.

"Подељеност је била велика и раније, али Трампов начин опхођења према институцијама, начин на који га медији третирају, начин на који га доживљавају многи Американци дигао је поделу на много виши степен уочљивости", објашњава Вујачић.

Оцењује и да демографска слика сада иде много више у прилог демократа.

"Две трећине људи између 18 и 29 година опредељено је за демократе и људи између 30 и 42 година су са 58 одсто за демократе", наводи Вујачић.

Како каже, Републиканска странка је себе трансформисала из једне странке која је била странка више средње класе у једну народну партију, нарочито налазећи упориште на југу.

"Републиканци су сад заузели југ. То су црвене државе скоро до краја. На овим изборима се неке клате и то ће бити интересантно да се види. Мислим да постоји извесна доза страха код републиканаца да је на дугорочно клизавом терену. Видећемо како ће све то да се одрази на данашње изборе", наводи Вујачић.

Пенсилванија, Мичиген и Висконсин кључни за оба кандидата

Дописник РТС-а из Вашингтона Ненад Зафировић јавља да су гужве на биралиштима у Пенсилванији, Мичигену и Висконсину и да су те државе кључне за оба кандидата.

До сада је гласало више од сто милиона Американаца, али се до јутра не очекује да ће бити познат победник.

У Вашингтону су најављени протести испред Беле куће, за сада нема тешких речи, полиција је мирна, а демонстранти су као у карневалској атмосфери.

Вашингтон изгледа као оковани град, излози су забарикадирани, подигнуте су озбиљне челичне ограде.   

Специјална емисија о изборима у САД на РТС 1

Изборе многи проглашавају историјским, а зашто је тако и шта би они требало да разреше анализирамо у специјалној емисији РТС-а која се емитује од 22.15 на Првом програму.

У емисији гостују Љиљана Смајловић, колумнисткиња Недељника, професор Иван Вујачић, бивши амбасадор Србије у Вашингтону, Миша Ђурковић, директор Института за европске студије у Београду.

Из Загреба се укључује политиколог Дејан Јовић, из Вашингтона и Чикага дописници РТС-а Ненад Зафировић и Александар Жигић, а из Њујорка новинарка Марија Шајкаш. 

Дешавања на изборима у САД уживо можете пратити и на сајту РТС-а.

Анкета Њујорк тајмса: Бајден води у четири неодлучне државе

Џозеф Бајден има очигледну предност над Доналдом Трампом у четири најважније "свинг" државе, показује нова анкета Њујорк тајмса, у којој су учествовали и они бирачи који нису изашли на изборе 2016. године и који, према писању листа, сада излазе у великом броју да гласају, углавном за демократе.

Бајден је, према тој анкети, испред Трампа у Висконсину и Пенсилванији, као и у државама Сун Белт на Флориди и Аризони.

Бајденова предност је најизраженија у Висконсину, где је разлика између њега и Трампа 11 процената. Бајден, како се наводи, има подршку 52 одсто бирача у тој држави, а Трамп 41 одсто.

(Њујорк тајмс

Изборни резултат у Северној Каролини касниће најмање 45 минута

Резултати избора у Северној Каролини биће одложени за најмање 45 минута након што је изборни одбор продужио гласање на четири локације у којима је јутрос било проблема, преноси Си-Ен-Ен.

Државни изборни одбор гласао је за продужење гласања на четири бирачка места са чијим отварањем се каснило на дан избора.

Продужење практично значи да ће резултати избора у тој држави каснити најмање 45 минута, и све док се сва биралишта не затворе. 

Бајден посетио кућу у којој је одрастао: Из ове у Белу кућу

Kандидат демократа на председничким изборима у САД Џо Бајден посетио је, на дан избора, кућу у којој је одрастао у граду Скрентон у Пенсилванији.

Kако је објављено на Твитеру, Бајден је на зиду куће оставио поруку: "Из ове куће у Белу кућу, уз божју помоћ".

Бајден је током посете родном граду обећао да ће, ако победи на изборима, Белој кући "вратити пристојност".

Џо Бајден испред куће у којој је одрастао

Репер Кање Вест гласа први пут - за себе

Амерички репер Кање Вест написао је на Твитеру да гласа први пут у животу за некога коме заиста верује – за себе.

Вест, који је председнички кандидат у 12 америчких држава, укључујући Ајову, Вермонт и Тенеси, описао је планове за изборни дан.

"Бог је тако добар. Данас први пут у животу гласам за председника Сједињених Држава и то за некога коме заиста верујем... за себе", твитовао је репер.

Иначе многе познате личности у САД из света забаве од раније су се укључиле у кампању подршке Доналду Трампу или Џоу Бајдену.

Стејт департмент: Стране силе се не мешају у изборе у САД

Вршилац дужности шефа сектора Стејт департмента за унутрашњу безбедност Чад Волф рекао је да нема доказа да је спољни фактор компромитовао изборе у Сједињеним Америчким Државама који су у току.

Порука је стигла непосредно уочи почетка гласања, чиме је отклоњена забринутост да ће се у изборе умешати стране службе.

"Нема индикација да је спољни фактор учествовао на било који начин у изборном процесу, нити да је могао да манипулише гласовима на било који начин", рекао је Волф.

Већ гласало сто милиона Американаца, најављени протести у Вашингтону

У САД је већ гласало сто милиона грађана, што је око 73 одсто од броја бирача на прошлим председничким изборима 2016. године, јавља дописник РТС-а из Вашингтона Ненад Зафировић.

Према проценам аналитичара кључне државе су Пенсилванија, Мичиген и Висконсин, и уколико Доналд Трамп освоји неку од тих држава могао би да прогласи победу, што може да доведе до протеста.

У Вашингтону је већ пет организација најавило протесте испред Беле куће после поноћи а међу њима и левичарска организација Антифа.

Због тога Вашингтон изгледа као да се спрема за рат, посебно блокови у близини Беле куће, где су власници локала обезбедили заштитом радње због страха од пљачки.

Извештај Ненада Зафировића

Троје упуцаних у Канзасу због свађе око Трамповог знака

Три особе су упуцане у Канзасу због спора око знака на којем се изражава подршка актуелном америчком председнику, известио је Топика Капитал Џурнал, а пренео Хил.

Полиција је саопштила да је добила позив из резиденције у Северној Топики пошто је њен власник пријавио крађу знака на којима се пружа подршка Доналду Трампу и локалним републиканцима.

Једна особа пребачена је у болницу с простријелним ранама опасним по живот. Друге две жртве такође имају ране од ватреног оружја, потврдио је полицијски службеник. 

Истрага је у току и за сада нема ухапшених, а није јасно да ли починилац или жртве припадају табору републиканаца. 

Отворена прва бирачка места

Прва америчка држава која је отворила бирачка места је Вермонт, где су гласачи могли да се изјасне већ у 5.00 по локалном времену (11 по средњоеворпском).

Гласање је отпочело и у Конектикату, Вирџинији, Њујорку и Њу Џерзију.

То су државе на источној обали САД.

Нешто касније, због различите временске зоне, бирачка места ће бити отворена и у државама централног дела Америке, а најкасније на западу.

Оволики одзив на раном гласању промена је без преседана, изазвана пре свега забринутошћу због ширења коронавируса и заинтересованошћу грађана за изборе.

Последњег дана кампање, Бајден је одржао говор у Пенсилванији и Охају, а председник Трамп одржао пет митинга у Висконсину, Мичигену, Северној Каролини и Пенсилванији.

Трамп је један од последњих скупова одржао на аеродрому у Кеноши у Висконсину, граду који су недавно потресли немири после полицијског рањавања Афроамериканца Џејкоба Блејка.

Иванка Трамп, ћерка актуелног председника, потврдила је да је кампања била напорна. 

"Нико није толико радио као мој тата, оставио је срце на терену", написала је на Твитер налогу.

Иако према најновијим анкетама Бајден води, треба имати у виду да 2016. скоро ниједно истраживање није најавило победу Доналда Трампа, као и чињеницу да је, због специфичности америчког изборног система, он победио већином у Електорском колеџу, иако је Хилари Клинтон освојила на изборима три милиона гласова бирача више.

Од пресудног значаја и овог пута биће државе које имају највећи број електора као и такозване "колебљиве" државе.

Председника и потпредседника Сједињених Америчких Држава не бирају грађани непосредно, него дајући свој глас заправо бирају електоре у матичној држави, који се потом изјашњавају о кандидатима.

Последњу годину Трамповог мандата, али и кампању током које се и он сам заразио ковидом 19, уместо уобичајених политичких и друштвених тема обележила је пандемија која је изазивала здравствену али и економску кризу и у којој је без посла остало више десетина милиона Американаца.

Уочи избора, САД бележе и по 100.000 новозаражених дневно. Оболело је више од девет милиона Американаца, а преминуло више од 230.000 људи, па ће по мишљењу многих ови избори бити својерсни референдум о управљању кризом у време пандемије.

Експерти кажу да је одлучивање победника ових избора посебно неизвесно због до сада незабележеног нивоа гласања поштом.

Због различитих закона у појединачним државама о томе када и како се броје гласови поштом, коначни резултати у тим државама би могли да буду познати неколико дана или недеља после избора.

Председник Трамп сумња да ће масовно гласање поштом довести до нетачног изборног резултата и више пута је одбио да се унапред обавеже на миран пренос власти у случају да изгуби. Бајден је пак рекао да ће прихватити изборне резултате, под условом да се гласови поштено преброје.