Iz inata je nastala i rep pesma Nemilosrdni anđeo koju je Nemanja Stankov napisao pre pet godina. Stihovi ovog nekada repera, a danas učitelja naročito su slušani svakog marta kada se približi godišnjica bombardovanja.

„Pre svega, najjače reakcije su bile za Nemilosrdnog anđela i te reakcije vidim i dan-danas po komentarima i javljanju ljudi. Ne znam kako je nastala, samo sam seo i počeo da pišem kao da je moja podsvest ili jednostavno moje sećanje radilo umesto mene, a ostale pesme su nastale u periodu razvoja kritičke svesti i adolescencije“, objašnjava učitelj i reper Nemanja Stankov.

Veruje da je rep samo jedna od formi kroz koju se može prikazati istorija.

„Bilo koji način izražavanja i bilo koji vid umetnosti čak i književnosti mislim da je dobar način da se izbaci to nešto što držimo u sebi i što znamo da će ti ljudi koji slušaju razumeti sigurno“, naglašava Stankov.

Zato se nameće pitanje da li osnovci znaju za njegove stihove i koliko ih razumeju.

„Ne bih njih trenutno zamarao iako smatram da je deo vaspitanja i deo njihovog intelektualnog razvoja jednostavno i deo nacionalne pripadnosti. To znanje šta se zapravo desilo i svakako da bi o tome trebalo da se priča u starijim razredima pogotovo gimnazija, ali i starijim razredima osnovnih škola“, naglašava ovaj učitelj.

Nemanjine rime nastajale su za dan i najčešće su sećanje na bombardovanje koje je preživeo kao četvorogodišnjak.

„Sećam se Ulice Cara Dušana kada sam išao sa mamom u prodavnicu, pa smo trčli ne mareći za namirnice ili bilo šta što nosimo, sećam se da sam sirene delio na dobru i lošu, pa sam pitao tatu da li su to sestre. Sećam se spuštanja roletni i kako sam se budio u toku noći, da sam se ponekad plakao u maminom naručju“, kaže Nemanja.

Bombardovanje, Oluja, Košare samo su neki od događaja koji su stali u njegove rime. Iako je ovaj učitelj rep scenu trenutno zamenio dnevnikom, ne isključuje mogućnost da ponovo komponuje. I to na temu koju mu zadaju njegovi đaci.